Kolumna

foto:pixabay.com

 

 PIŠE Goran Trifunović

U jednom selu, nekada davno, postojao je cirkus. U cirkusu, naravno, glavna atrakcija su bili majmuni. Ne zato što su oni najlepši, najzabavniji, najpametniji, nego, jednostavno, oni su majmuni!!! Bilo je u tom cirkusu i drugih životinja, kao što su, recimo, slonovi, konji, magarci, lavovi, ali, majmuni su bili miljenici gazde i kao takvi, debelo privilegovani u cirkusu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

I, desi se i to... Ugasiše Rusi taj čuveni sistem koji je, kako kažu, čistio kišu od Rusije i terao ka nama, i baš na dodeli medalja i pehara napravio potop, a uzgred i najbolju reklamu komšijskoj predsednici. Našeg, naravno, nikog nije ni pominjao... A, toliko smo se trudili. Ne u fudbalskom smislu. Mislili smo da je mnogo bitnije šta će da kažu i urade protivnički igrači i sudije, nego naši, nazovi, fudbaleri. Čak je i predsednik obećao 10 miliona. Možda je škrtario...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 PIŠE Goran Trifunović

Koliko pojedinci mogu da upropaste odlične ideje i plamenite stvari, odavno je poznato. Ipak, najnoviji primer nam stiže, na žalost, iz našeg lepog sela. Na Petrovdan je, naime, održan memorijalni turnir u fudbalu za mladje kategorije, uz učešće ekipa iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Gornje Gorevnice i Gojne Gore, a sve u spomen tragično nastradalog bivšeg fudbalera „Brezaka“, Dragana Gavrovića.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

             

 foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U jednom našem selu bio je jedan dobar domaćin. Imao je on brojnu porodicu, dobro imanje, stoku, mehanizaciju, ugled... Jednog dana na njegova vrata dodje čovek oborene glave i skrušenog pogleda sa suzama u očima. „Kojim dobrom, dobri čoveče?“, upita ga naš domaćin. „Kojim crnim dobrom, moj prijatelju“, poče priču nepoznati čovek. „Iz mog sela (ime i zemlja poznati redakciji) isterali su me neki zli ljudi. A, bio sam tamo, kao ti, ugledan i dobar domaćin, sa sve ovakvom kućom, okućnicom, porodicom... Sad mi je porodica ostala tamo, bez sredstava za život, a ja sam prinudjen da ovde dodjem i nešto radim, za stan i hranu, a ako nešto zaradim, da to pošaljem njima“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Fudbalski turnir na kojem učestvuju 32 najbolje fudbalske reprezentacije na svetu je ovih dana glavna tema svih svetskih medija. Ipak, mi ne bi bili mi kada ne bi i to devalvirali. Dok navijači svih reprezentacija egzaltirano pevaju nacionalne pesme, sve ofarbani u boje svoje zastave, dotle Srbi ruke drže skrušeno i prekršteno isped sebe, jer, eto, za Boga, himna nam se zove „Bože pravde“, pa bi, izgleda, valjalo da se malo povijemo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 5 od 17

 

 

 

 

 

Go to top