Kolumna

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Kažu da je ćutanje zlato. Takodje, kažu da je ćutanje znak odobravanja, ali, za ćutanje važi i ona da je to znak nesigurnosti. „GMinfo“ od dolaska na vlast vladajuće stranke uporno pokušava da dobije intervju od predsednika opštine Gornji Milanovac, ali, bezuspešno. O čemu se radi? Ne znamo. Predsednika vidjamo na nekim drugim, izgleda, podobnim medijima, koji ne postavljaju nezgodna pitanja i potpitanja. Uostalom, to je škola izučena od glavnog predsednika, Vučića, jer, možete li da zamislite da on da intervju dnevnim novinama „Danas“, nedeljniku „Vreme“ ili nekoj opozicionoj televiziji... A, da opozicione televizije i nema.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 PIŠE Goran Trifunović

Protekle nedelje je u Pranjanima održana 15. „Rakijada“. Kada se tokom ove sedmice po našem selu povede pitanje o tome „kakva je bila“, uglavnom su stizali odgovori koji su odavali razočaranje ovom manifestacijom. A, ti i takvi odgovori su stizali uglavnom od onih koji nisu ni bili u nedelju u pranjanskoj varošici. Ne svidja se ni meni onaj konj što ga nisam jahao, a i ono grožđe na visini mi je nekako kiselo...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

                            

 foto:pixabay.com

Voleo bih da mi se javi neki bankarski službenik, tetkica iz srednje škole ili radnik obezbedjenja neke firme, a da ga je neko u večernjim časovima nazvao na privatni broj telefona i pitao ga nešto u vezi njegovog posla. Pojednostavljeno- „Zašto si tu i tu fakturu obračunao onako, a ne ovako?“. „Zašto je učionica drugo tri čistija nego učionica treće dva?“. Ili, „Zašto....?“. Ma, nebitno. Bitno je da ljudi dozvoljavaju sebi mnogo prava, pa i da pričaju o onome o čemu se ne razumeju ni najmanje.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

                           PRETORIJANCI          

 

 foto:pixabay.com

                      

 PIŠE  Goran Trifunović

U nekoj, dalekoj, stranoj zemlji, nekada davno, u uredjenom državnom sistemu, vladao je jedan visok čovek, koji je, uglavnom, imao tužan izraz lica, osim kada bi mu gradjani klicali, makar to bilo i plaćeno. Jer, slava i popularnost nemaju cenu, a još ako se uz to doda i vlast... Eto veselja. Njegovi glavni pomoćnici su mu bili njegovi mnogobrojni sinovi, kumovi, prijatelji... A, da, i braća. Pogotovu oni. Jednom prilikom, izmedju njih je nastao nesporazum, koji je, na sreću, lako rešen, jer je Šef tako naredio i rekao.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše BOŠKO LOMOVIĆ

 

Vest da se, za lokalne prilike, ulaže pozamašna suma u rekonstrukciju Opšte bolnice u Gornjem Milanovcu treba svakoga da obraduje. Jer, ili će kad-tad zatražiti usluge ove zdravstvene ustanove ili će one biti neophodne nekom njegovom. A neka ne bude ni jedno ni drugo, opet se valja radovati ovom poduhvatu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 5 od 26

 

 

 

 

 

 

Go to top