Kolumna

 

PIŠE Goran Trifunović 

Ponosni smo na geografski položaj, kada nas „negde u daljini“ pitaju odakle smo, u poslednjih 30 godina odgovaramo da smo „ispod Ravne Gore“, hvalimo se sirom, kajmakom, rakijom, blizu smo Divčibara, povezani sa Zlatiborom, iz naših dvorišta gledamo na Vujan, Rudnik, Ovčar i Kablar.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:gminfo.rs


Poslednja sednica opštinskog parlamenta je pokazala sav besmisao trenutnog parlamentarnog života u Srbiji. Ako se (zbog godišnjih odmora, privatnih obaveza, bolesti…) u jednoj, maloj, a čini se, i beznačajnoj (ako takva i postoji) Skupštini, itekako oseti odsustvo tri-četiri odbornika, šta se, onda, tek, dešava tamo gde poslanici prolaze izmedju konja.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

Znam Vladu jako dugo. Od svojih tinejdžerskih dana, moglo bi se reći, dok se intezivno družimo od mog punoletstva. Nismo se, u suštini, nikada slagali, ali smo stari poznanici, pa je Vlada, svako malo, na svaku godinu-dve meni nudio da mu budem žirant za njegove brojne narodne kredite i zaduživanja. Nisam nikad pristajao, ali, morao sam da mu to i napismeno dostavim, pred komisijom, koju bi on izabrao.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

Na Preobraženje, pre oko jedne decenije, u Pranjanima je održan prvi, a vrlo verovatno, i jedini „Zavičajni skup“. Bilo je, mora se priznati lepo organizovano, brojno posećeno, bogato osmišljeno, pa čak i kvalitetno realizovano. Krenulo se ozbiljno, ambiciozno, pa su se, čak, u nekim nagoveštajima mogli videti neki obrisi buduće monografije Pranjana i okoline. Na žalost, tu se i stalo...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović

Mija Aleksić je bio dobar glumac. Neki kažu, „doajen“ jugoslovenskog glumišta. Dobro, u redu. Ipak, bard našeg teatra nije bio. To su bili neki drugi ljudi, drugi glumci. Ipak, kao jedan od najpopularnijih glumaca u bivšoj Jugoslaviji, svakako je zaslužio da mu se rodni kraj oduži nekom manifestacijom. I to će se, ovoga septembra i dogoditi. Ipak, ono što nije zaslužio, to je da se iza njegovog imena i njegove manifestacije vuku „repovi“. A, biće ih, kako da ih ne bude...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 5 od 22

 

 

 

 

 

 

Go to top