Kolumna

foto:pixabay.com

U Holivudskom „blokbasteru“ „Hrabro srce“, mladi Škoti se tajno žene sa svojim dragama, a sve da bi izbegli da engleski plemići iskoriste svoje „pravo prve bračne noći“. Bilo je tih slučajeva i kod nas, za vreme turske vladavine, ali, pošto smo mi „nebeski narod“, čik neka se neko usudi da snimi film o tome.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U jednom selu, preko sedam gora i mora, nekada davno, živeo je jedan čovek, koji, iako je bio dobar i pošten, nije uživao neko poštovanje svojih meštana. Gledao je on, naime, da se svima skloni sa puta, da ispoštuje svačiju sreću, i da istuguje sa svačijom nesrećom. Trudio se da pruži utehu svakome u nevolji, da pomogne, onoliko koliko, kako i kad je mogao. Nikome nije odbio poziv na piće u seosku kafanu, ali, i nikome nije ostao dužan to isto piće.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Šestog avgustovskog dana, nekad je u Pranjanima bio praznik. Ni crkveni, ni državni, nego pravi, narodni. Toga dana, naime, u Pranjanima se slavio Dan rudara. U tu čast u selu se održavao i pravi vašar, dok su rudari imali svoju proslavu, koje su se, iz godine u godinu, prepričavale od avgusta do avgusta.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Kada neko radi u jednoj firmi vreme koje bi, da smo ozbiljna država u ozbiljno vreme, podrazumevalo dobijanje zlatnog sata sa posvetom, ali je na stanje u istoj nezadovoljan kao nikada do sada, onda mora da je, ili do njegovog karaktera, ili do stanja u firmi. Kada radnik u Opštini Gornji Milanovac, koji bi, prema svim kriterijumima, trebalo da dolazi na posao, ćuti, bude neprimetan i servilan, jer mu je penzija na dohvat ruke, kaže novinaru našeg portala da je „stanje u Opštini nepodnošljivo“, pa i još doda da „nikad nije ovako bilo“, onda bi neko trebalo debelo da se zamisli.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 foto:pixabay.com

 PIŠE Goran Trifunović

                    

   ŽIVA VAGA

 

Bilo je to, godinama, jedno od najuredjenijih sela u zemlji. Znalo se „ko kosi, a ko vodu nosi“. O mešanju maltera i držanju viska da se i ne govori. Bilo je to selo radnih, dobrih i poštenih seljana, sve dok u njega nisu došli neki novi, ko zna kakvi ljudi. Preuzeše oni stočnu vagu na pijaci, preuzeše oni monopol nad trgovinom stokom, tako da je prilježnim seljanima ostalo samo da huču i da se žale na zlehudu sudbinu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 6 od 22

 

 

 

 

 

 

Go to top