Kolumna

Piše BOŠKO LOMOVIĆ

Ima neke, makar i male, sličnosti između ispraćaja sa ovoga sveta pesnika Dobrice Erića, 31. marta ove godine, i majora Mihaila Katanića, pre više od 130 godina. Oba su bili znameniti: Dobrica među srpskim književnicima, Katanić među srpskim ratnicima. Dobrica je jedan od najvećih naših pesnika, dobitnik brojnih nagrada, redovan član Petrovske akademije u Sankt Peterburgu. Katanić je bio nosilac brojnih ratnih odlikovanja i ruskog Ordena svetog Stanislava.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Vlada Srbije objavljuje da će nemački “Volksvagen” uložiti velika sredstva i zaposliti nekoliko stotina hiljada radnika u našoj zemlji, ali, tek nakon dogovora sa svojim sunarodnicima iz “Mercedesa”, koji su već duže prisutni i ulažu u Srbiju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Majstor Dragan “Tišina” odlazi ovih dana na “privremeni rad daleko od rodnog kraja, u daleku ali prijateljsku zemlju - Mali”. Njegovi drugari sa “jutrenja”, ali i ostalih delova dana, odlučiše da mu naprave ispraćaj. Organizator dogadjaja- najčuveniji pranjanski “Kum”, Zozon. Mesto dešavanja- obala Čemernice, kod čuvenog gazda Milije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

Protekle nedelje, u Pranjanima je umrla jedna dobra i ugledna žena- učiteljica Vera. Ona, kao i njen, počivši i, isto tako, dobar i pošten čovek, nisu rodjeni u Pranjanima. Skućili su se u Pranjanima, sinovi im se tu poženili, žive, rade i plaćaju doprinose milanovačkoj opštini.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:privatna arhiva


Pre tačno dve decenije, pa još jednu godinu više, ceo “diplomatski kor” Gornjeg Milanovca je bio “postrojen” u svečanoj sali Starog suda i gledao u “mali prijemnik TV ekrana”, dok se radjalo to, čuveno, Dražimirovo “čedo”. Dva sprata iznad, prilozi su bili spakovani, spremljeni, a Pedja Lošić i Sneža Braković su morali da se bore sa plimom adrenalina dok su se uživo obraćali meštanima rudničko takovskog kraja. Aco, Vlade i Čivo su menjali kasete i “gurali pasulj”, dok im se Dendžo dobronamerno smejao. Rok je bio…i ostao.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 6 od 35

 

 

 

 

 

 

 

Go to top