Kolumna

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Fudbalski turnir na kojem učestvuju 32 najbolje fudbalske reprezentacije na svetu je ovih dana glavna tema svih svetskih medija. Ipak, mi ne bi bili mi kada ne bi i to devalvirali. Dok navijači svih reprezentacija egzaltirano pevaju nacionalne pesme, sve ofarbani u boje svoje zastave, dotle Srbi ruke drže skrušeno i prekršteno isped sebe, jer, eto, za Boga, himna nam se zove „Bože pravde“, pa bi, izgleda, valjalo da se malo povijemo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

U nekadašnjoj, velikoj, mnogi kažu i dobroj državi, postojala su dva praznika u julu mesecu. Prvi je bio četvrtog julskog dana i zvao se „Dan borca“. Drugi praznik se slavio tri dana docnije, a bio je poznat kad „Dan ustanka“. Kasnije, sa dolaskom pluralizma, ovaj drugi praznik će biti dovodjen u razne kontroverze, jer su, uglavnom bivši komunisti (a, i ko bi to bolje znao od njih), pričali kako je taj praznik napravljen „samo zato što je Srbin ubio Srbina na seoskom vašaru“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović

 

U jednom selu, nekada davno, bio je jedan klisar, kod kojega su dolazili svi iz tog sela, ali i iz čitave okoline. Nešto zbog potrebe, nešto zbog povoljne cene, a nešto zbog toga što je čovek odlično radio svoj posao. Živeo je on časno i pošteno od svog rada, nije se ničim drugim isticao, nije tražio nikakva priznanja, niti je hteo da bude poseban zbog toga što dobro radi svoj posao.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

U „Pravilu službe“ bivše JNA, postojala je odrednica, odnosno, pravilo, u kojem se propisivalo kako vojnik treba da se ponaša ukoliko mu neki civil ponudi hranu ili piće. „Nisam gladan, nisam žedan, JNA mi sve pravovremeno obezbedjuje i u dovoljnim količinama“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto: FB Fifa

 

PIŠE Goran Trifunović


Pre oko tri decenije, Loša i „Plavi orkestar“ su, širom i duž cele bivše Juge, pevali „Nek te sada odlikaši ljube“. Beše to, čini se, klasična tinejdžerska priča o neuzvraćenoj ljubavi, koja je, eh, uvek bila lepša, bolja i uspešnija. A, da se ne lažemo, i devojke, te čuvene tinejdžerke, su umele da zalude mlade momke samo jednom rečju ili potezom ruke, kose ili oka. Ipak, niko to nije usavršio kao političari. Prošli, sadašnji, budući... Prošle smo videli, oni su, u stvari, sadašnji, a nadajmo se da će budući biti nešto bolji. Ipak, njihovo ponašanje je u stilu onog vica - „Pile i pivo 200 dinara“. „Gde?“. „Nema nigde, ali, lepo zvuči“!!! Tako je bilo i sa našim fudbalerima kada su krenuli u bratsku i prijateljsku „majčicu“ na Svetsko prvenstvo. Da odmere snage sa najbolja 32 državna tima na celom svetu, a ispostaviće se da su se sapleli o reprezentaciju u malom fudbalu jednog dela naše države (Ustav je čudo).

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 6 od 18

 

 

 

 

 

Go to top