Kolumna

 

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

Nekada davno, u pradavna vremena, bilo je jedno selo koje je bilo medju najačima u zemlji. Bilo je to selo pokretač svega u zemlji- kad se diktatori zadrže u svojim foteljama onoliko koliko je nepoželjno (i minut je mnogo), narod iz tog sela je prvi kretao da skine satrapa sa vlasti. Ipak, kako u svakom žitu ima kukolja, tako se dogodi da se i jedan pripadnik tog kraja, doduše, sa kraja tog kraja, “odrodi” i postane veoma važan šraf u najnovijem diktatorskom režimu u toj zemlji.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Kada se probudite u nedeljno jutro, pa još na selu, pa još u “zimsko proleće”, morate da se osećate lepo i da očekujete “divan dan”, iako vam nije rodjendan. Na stočiću vas čeka topao čaj, a kamilica sa malo meda “mirom miriše”. Uključujete jutarnji program RTS-a, a tamo vas bombarduju slikama od prethodne noći i, kako kažu, “upada” u nacionalni servis. To je došlo do te mere da je, čak, i prezenterka vremenske prognoze u najavi vremena rekla da je “malo ko spavao protekle noći”.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

Kada se početkom septembra leta 2000. godine, sve više zahuktavao putujući karavan tadašnjeg DOS-a, socijalisti sa prostora omedjenog Suvoborom, Maljenom i Kablarom, su se dobrano zamislili. Komunisti nisu. Oni su se dosledno držali svoje ideologije. Ovi, pak, prvopomenuti su pod, tada još aktuelnim režimom, imali dobre povlastice, bili su privilegovani na svaki način i činilo im se da “njihovo vreme” neće nikada proći.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Petar Jeremić

Upad demonstranata na protestima 1 od 5 miliona, održanim u subotu uveče u Radio Televiziju Srbije, svakako je prekretnica koja će odrediti tok protesta, ali i ponašanja medijskog javnog servisa Srbije u budućnosti.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Nenad Kulačin


Srbija je obeležila još jednu godinu od brutalnog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Od tog 12. marta 2003. godine prošlo je 16 godina kojih smo, možemo slobodno reći izgubili, protraćili, bacili niz vetar. Kulminacija svega toga izgubljenog je današnja vlast koja nema, ama baš, nijednu jedinu zajedničku stavku sa onim za šta se zalagao Đinđić.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 7 od 35

 

 

 

 

 

 

 

Go to top