Kolumna

 

foto:pixabay.com

Piše: BOŠKO LOMOVIĆ

Nema u nomenklaturi zanimanja u nas jedno rizično i unosno – džeparoš. Čudno da ga nema, a poprilično je masovno; mala armija naših građana (i građanki) živi baveći se tim poslom. U manjim mestima džeparenje je retka pojava iz više razloga, a ključni je što nema ili je posve malo gradskih autobusa; tramvaja i trolejbusa uopšte nema. Ali u velegradovima, u Beogradu pogotovu, džeparenje je uistinu “mala privreda”, a ponekad i nije tako mala – bude i podebelih buđelara koji u sekindu-dva promene vlasnika.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 


U decembru 1982. godine, Pižon Petrović (ni)je promenio klupske boje, kada je iz Zvezde prešao u Arsenal. Svima je bilo čudno zašto jedan tako vešt dribler, prefinjeni tehničar i igrač „lake konjice“, odlazi na ostrvo, gde se forsirala igra dugih lopti, gde su halfovi bili cenjeniji od krila, gde se kvalitet utakmice vrednovao brojem izbijenih zuba… Kao već decenijski penzioner, najpotcenjenija zvezdina zvezda, dala je iskren odgovor - „Želeo sam da igram utakmice sa onim, njihovim, belim fudbalom“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

- Braćo Srbi, sestara nemamo, nikada nisu bile u vlasti, niti će biti, dok je našeg naroda, da vam kažem ja nešto. Ja mislim da mi, sutra, na Vidovdan, umesto da se bijemo sa našim vekovnim prijateljima iz Turske, treba da se dogovorimo o razgraničenju. Nama trebaju prijatelji, a ne neprijatelji. Sutra treba da se sa Muratom sastanem i da vidim da oni u narednom periodu ulažu u našu zemlju, da privlačimo turske dukate na naš prostor, a ne, kao neki, koji su vladali pre mene, pa su se samo svadjali sa svima, pljačkali narod i bogatili se na račun sirotinje raje. Ja znam da će meni biti najteže i da će me svi napadati, ali, samo nemoj da mi diraju Srbiju i porodicu. A, da, i onog mog majstora iz mog grada, Kruševca. Joj, nemoj da mi diraju ni onog mog hećima što mi je izvidao rane posle boja u bloku 45.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Nekako, baš tih dana, kada Obren i Miroslav, opevaše “Devojku iz grada”, a koju je napisao Dobrica, nedavno pohranjen u Crnući, valjda zato što su pevači i glumci okupirali raznorazne aleje, rodjen je i autor ovih redova. I, da, tačno je, “Ja sam rodjen u cveću livada”. Srećan sam zbog toga, evo, i dan danas.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


U ponedeljak je održan centralni dan 15. "Pranjanske rakijade”. Kao i svake godine, utisci su polarizovani do krajnjih granica. Ipak, ono što je bilo primetno, to je da je Dom u nedelju veče bio dobro pun, ali i da je pristojnu posećenost zabeležio i u ponedeljak, na glavnom, takmičarskom danu. Pre početka takmičenja, prisutnima se obratio Kojo Gudura, jedan od osnivača “Rakijade”.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 7 od 40

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top