Kolumna

 

PIŠE Goran Trifunović

Šta pokloniti čoveku koji sve ima? Šta poželeti narodu pranjanskog kraja, kad su im svi snovi već ostvareni? Ipak, ko zna, možda se tu, još nešto može provući...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


Krajem 80-ih godina prošlog veka domaća kinematografija je izbacila sjajan, ali, ne toliko primećen film - „Poltron“. Prava, svakodnevna priča o zaposlenima, ali, malo ko je mogao da zamisli da će ta priča „uznapredovati“ do toga da će preći na „viši nivo“.

Naime, poslednjih godina smo dobili novu vrstu poltrona- jak, uporan, tvrdoglav, ne napušta poziciju, k'o Tanasko Rajić top. Da li je za to kriva politika (jok, nije), propast porodičnih vrednosti, ekonomska i druga, opšta, propast, nije ni bitno, ali, ono što je važno je činjenica da smo došli tu gde jesmo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

                   

 PIŠE Goran Trifunović

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, Holivud nam je prezentovao film, ne toliko prisutan u javnosti, ali, gle čuda za tu industriju, veoma poučan- „Vrata sudbine“. U njemu glavna junakinja (Gvinet Paltrou), dobija otkaz na poslu, polazi kući i stiže na stanicu metroa. Tu počinje zaplet. Prema jednoj verziji filma, ona stiže da udje u prvi voz, ali, onda kod kuće zatiče dečka sa ljubavnicom, raskidaju, ona nalazi novog, boljeg momka...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

„Sličan se sličnom raduje“, kaže narodna poslovica. Kaže ona, sa druge strane, da kumovi ne treba da se često vidjaju, da nam je komšija najpreči, da treba da drugima činiš i ono što želiš da drugi tebi čine... Pitanje je, samo, ko se i koliko pridržava ovih narodnih umotvorina i koliko su one, uopšte, umotvorine, jer su, ipak, nastale u neka davna, bitno drugačija vremena, kad se, što bi Gidra rekao- „Vo oslanj'o na vola, a čovek na čoveka“. Ili je, po sredi nešto sasvim drugačije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Ima ona stara priča o siromahu koji je ubedjivao svoj komšiluk da mu je nekoliko miševa pojelo džak pšenice na tavanu, a oni mu, naravno, nisu verovali. Kada je, jel' te, on postao bogat čovek, pričao im je da su mu miševi pojeli gvozdeni plug, što su ovi sa razumevanjem prihvatili. Tako je bilo, biva i biće.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 8 od 45

 

 

 

 

 

 

Go to top