Kolumna

foto:pixabay.com

PEPIKA

 

Bludni sin domaćinskog oca ponovo je došao kući kasno. Pardon, rano. Ponovo se osećao na razuzdane žene, vino i miris roštilja. Ponovo se na kauč u dnevnoj sobi bacio u odelu i sa sve cipelama. Kada je majka ustala, pokrila ga je, a otac je prvo otišao da vidi u kakvom su stanju kola. „Dobro je“, pomislio je, „bar su kola ovoga puta čitava“. On i supruga su pili prvu jutarnju kafu, sve sa pogledom na pijanog sina koji je neumitno trošio bogatstvo i ugled svoje porodice. Za ovo prvo je trebalo mnogo vremena da se potroši, ali, ugled se krnjio kao busika u kišnim danima.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

PIŠE Miloš Mijatović

Hoće li vrli državni i gradski oci, parlamentarci, humane udruge, rasplodni supruzi i žene im u šestom stanju, šešelji, dveri, vulini, materinski odredi i ordeni, patriotski mediji i jalovi crkveni prvaci, prestati već jednom da lobiraju sitnom lovom? Kakav je to način? Hoće li nam skinuti s reproduktivnog organa njihove okrugle stolove, peticije, tribine, poslanice i inicijative da po ko zna koji put ozakone bedu preko svoje podvodačke opsesije trećim detetom?
- Mama, da li je mene donela roda?
- Nije, srećo, roda je donela batu i seku, tebe je donela subvencija.
- Je l‘ nam to tetka?
- Nije, zlato. To je ono kad mami daju pare za hopa cupa. Ne znaš ti još.
- Znam, znam, kao u Amsterdamu.
Kad će prestati poslovično da guraju prst u oko našem egzistencijalnom sunovratu kojekakvim jednokratnim, trokratnim pomoćima, olakšicama, socijalnim bdenijima i podsticajima začeću? Gde živite! Odavno nama nisu potrebni najveći podsticaji za treće, nego za prvo, jadno malo subvencionisano dete. Ako neko uopšte posle svega bude imao želudac i toliko da prihvati.

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 

foto:pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović

Uvaženi kolega Dragoljub Petković reče jednom- „Lakše je deljati drvo nego reč“ i ode čovek u stolare. Svaki posao je lep i težak na svoj način. Svaki posao se voli ili ne voli, opet, zbog ovoga ili onoga. Takodje, svaki posao je podložan kritici. Ipak, čini se, nijedan posao nije kritikovaniji od ovog našeg novinarskog.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Već nekoliko nedelja po pranjanskom kraju se čuju govorkanja, a ispostaviće se da su, ipak, čiste spekulacije, o tome ko, kako i kada kupuje zgradu bivše Konfekcije u Pranjanima. Ovaj, onaj, vaj, naj... Sve pomalo podseća na film/seriju „Gorčilo“, u kojem se govori o pokušaju izgradnje autoputa kroz vrleti Crne Gore i pokušajima lokalnog stanovništva da se baš njihova parcela otkupi i tuda prodje put.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

GLASNIK

Stari Grci i Rimljani nisu imali sredstva moderne komunikacije - mobilne telefone, društvene mreže, Morzeovu azbuku, pa su im čak, kasnije zapali i Bel i Pupin. Ipak, uvek su pronalazili rešenje da vesti stignu sa jednog na drugi kraj sveta, s obzirom da su bili pokorili više od polovine danas poznatih geografskih destinacija. Jednostavno, kaže se jednom vojniku informacija i on trči do sledeće destinacije ne bi li je preneo. Maratonska trka im je danas na tome izuzetno zahvalna.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 8 od 26

 

 

 

 

 

 

Go to top