Kolumna

 foto:društvene mreže

Šta pričati o društvu u kojem se sa nekim, iz samo nama znanih razloga, razračunavamo tako što kačimo njegove „fejk“(na sreću) umrlice po gradu? Ima li mesta, uopšte, za priču o nečemu posle svega toga. Ovih dana, naime, na nekoliko mesta u gradu, osvanule su umrlice sa fotografijom, godinom rodjenja, pa čak i sa datumom sahrane Filipa Trnavca, profesora likovnog u milanovačkoj Gimnaziji!!! ... Kontaktirali smo čoveka, koji nema još ni 40 godina, ali, naravno, ostao je bez komentara na čitavu situaciju.

Uostalom, šta bi normalan čovek (ne mora biti ni mnogo pametan) i rekao na ovu situaciju. Možda bi, recimo, mogao da preda tužilaštvu i Policiji da ispitaju ko je štampao umrlice, ko ih je lepio, pa, čak i ne mora da se zna zašto. Umesto toga, dobićemo nove naslove u tabloidima (drugu štampu i nemamo) ko je koga ubio na ulici u sred bela dana, dobićemo komentar ministra Policije da je na ulici sve manje droge, jer je, kako nam važno saopšti, „cena narkotika na ulici u poslednje vreme znatno porasla“. E, što jeste, jeste, za diku i ponos...

Dobićemo, takodje, da će nas vlast, koja nas je držala pod sankcijama, strahom i terorom tokom cele poslednje decenije 20. veka, uporno ubedjivati da neki njihovi politički protivnici „hoće da nas vrate u 90-e“.

Da nije tužno, bilo bi smešno. Pitanje je samo dokle će sve ovo da traje. I sa ovom vlasti, i sa ovim društvom, i sa nama samima, ovako ojadjenim, ozlojedjenim i obeznadjenim, kakvi smo već duže vremena i kakvi ćemo, izgleda biti još dugo vremena...

 

 

GMinfo

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

     

foto:pixabay.com

           

 PIŠE Goran Trifunović

Ukoliko vam se u nekoj pekari ne svidjaju peciva, vi promenite pekaru. Ako u nekom lokalu ne kuvaju dobru kafu, promenite lokal. Znate u kojoj pečenjari je dobro pečenje, gde je „tačan“ roštilj, gde se dobro peru kola... Ako vam se bilo šta od navedenog ne svidja, ne lupate peći za peciva, ne bijete kuvara, ne maltretirate konobara... Jednostavno, ne idete više na ta mesta i gotovo. Osim, ako niste najobičniji prostak i nekulturan čovek. Ali, naravno, takvi se uvek zakače za novinare. I, moram da napomenem da se u najnovijem slučaju ne radi o političaru, niti o reagovanju na neki tekst koji ima veze sa politikom.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

 PIŠE Goran Trifunović

U jednom selu, nekada davno, postojao je cirkus. U cirkusu, naravno, glavna atrakcija su bili majmuni. Ne zato što su oni najlepši, najzabavniji, najpametniji, nego, jednostavno, oni su majmuni!!! Bilo je u tom cirkusu i drugih životinja, kao što su, recimo, slonovi, konji, magarci, lavovi, ali, majmuni su bili miljenici gazde i kao takvi, debelo privilegovani u cirkusu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

I, desi se i to... Ugasiše Rusi taj čuveni sistem koji je, kako kažu, čistio kišu od Rusije i terao ka nama, i baš na dodeli medalja i pehara napravio potop, a uzgred i najbolju reklamu komšijskoj predsednici. Našeg, naravno, nikog nije ni pominjao... A, toliko smo se trudili. Ne u fudbalskom smislu. Mislili smo da je mnogo bitnije šta će da kažu i urade protivnički igrači i sudije, nego naši, nazovi, fudbaleri. Čak je i predsednik obećao 10 miliona. Možda je škrtario...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 PIŠE Goran Trifunović

Koliko pojedinci mogu da upropaste odlične ideje i plamenite stvari, odavno je poznato. Ipak, najnoviji primer nam stiže, na žalost, iz našeg lepog sela. Na Petrovdan je, naime, održan memorijalni turnir u fudbalu za mladje kategorije, uz učešće ekipa iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Gornje Gorevnice i Gojne Gore, a sve u spomen tragično nastradalog bivšeg fudbalera „Brezaka“, Dragana Gavrovića.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 9 od 22

 

 

 

 

 

 

Go to top