Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

 

Jedna dobrostojeća kuća, koja se nalazila u samom centru sela, na glavnoj raskrsnici, poslednjih decenija je preživljavala veliku krizu. Glavni razlog za to je bio bludni sin, koji je raskućio i rasprodao sve što su generacije sticale. Povrh svega, on je ukućane, koji su, od velike porodične zajednice, koja je živela srećno, u miru i zadovoljstvu, a koja se, u poslednje vreme sve više osipala, uporno ubedjivao da im je sve bolje i da bolje žive, a pričao je i o tome kako će im tek biti dobro.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE  Goran Trifunović

 

Juče se od aktivnog igranja (osim ako ga Savo ne ubaci u finalu Kupa) oprostio Saša Ilić, dugogodišnji kapiten “Partizana” i rekorder po broju utakmica u crno belom dresu. Ništa tu ne bi bilo toliko spektakularno i ne bi bilo povoda za priču, da se ne radi o jednoj specifičnoj pojavi u našem fudbalu, pa i u društvu, u poslednjih nekoliko decenija.

Nakon što je najavio da se oprašta od aktivnog igranja u svojoj petoj deceniji života, domaći mediji su počeli o njemu da pišu kao o “poslednjem Mohikancu” domaćeg fudbala. Ajde što je bio atipičan fudbaler, nego je bio i atipična ličnost.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Jedini aktuelni pranjanski taksista je u subotnje jutro plaćao piće celoj kafani. “Što ovaj Vučić ne dolazi svaki dan? Juče svi autobusi u Pakovraću, Policije nigde nema, a posla kol’ko ‘oćeš. Da sam hteo, mog’o sam još koju turu da okrenem”, hvalio se on dobrim pazarom od prethodnog dana. I, stvarno, tako je I bilo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Iako je bilo letnje doba, kraj reke je, jel‘ te, uvek svežikasto. Narod se okupio u velikom broju, odnosno, onoliko koliko mu je razrezano. Svi su bili došli, ali, igranka nikako da počne. Očekivao se predsednik sreskog Komiteta da se obrati gradjanima, a posle toga sve može. Ako sve prodje kako je i predvidjeno. Narod ko narod- priča i prepričava o svemu i svačemu, a najviše o svakodnevnici. Nemaštini, besparici, o tome kako je morao da napusti svoje njive i livade da bi došao na igranku…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto: pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović


Priča kaže da je Slobodan Milošević, krajem 80-ih, sa sve sinom Markom, sa pet helikoptera sleteo u baštu manastira Hilandar, bez prethodne najave. Takodje, priča, dalje, kazuje da ta bašta ničim nije rodila, sve do 2000. godine, odnosno, do pada dotičnog sa vlasti. Slučajno? Kako god, tek ima još priča vezanih za tu „posetu“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 10 od 44

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top