Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

 


TRIFUN I VALENTIN


Čak je mudri, umni, filozofski, rečiti Šopenhauer davnih dana rekao da nikako ne može da razume prodavce vina, jer, za Boga, “šta oni bolje mogu da kupe za te novce”. Dan vinogradara ili dan ljubavi? Zavisi kako ko gleda. Kod nas je poslednjih godina postala praksa, običaj, navika, da se kritikuju praznici one druge grane hrišćanstva, a da pri tome ne znamo ništa ni o nama i našim običajima, a kamoli o tudjim.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U davna, pradavna vremena, u jednom selu, daleko, daleko, iza sedam planina, gora i mora, živela je jedna riblja porodica. Živela je ona u svojoj maloj reci koja je nekada bila lepa, pitka, puna komšija rakova, ali koju su počeli da zagadjuju i da uspeju u tome, pa ne samo da su je zagadili, nego su je čak i ogadili. Mnogima…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 


Pranjani i okolina, odnosno, meštani ovog kraja, oduvek su slovili za duhovit, vrcav narod, koji je sklon da se našali, pre svega na svoj, ali i na račun svog komšije, prijatelja, rodjaka… U neprijatelja nikad nije dirano. Sad, šta se u medjuvremenu desilo, ostaje nepoznanica, bar za šire narodne mase, ali, uprkos činjenici da smo i dalje medju duhovitijim pripadnicima narodnih masa, bar u rudničko-takovskom kraju, fakat je da šala “čili” u Pranjanima. Situacija? Sigurno. Brzi život? Verovatno. Vlast? Nedvojbeno. Nemaština? Šta o tome…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Dolaze ovih dana u Pranjane neki ljudi, od ranije, uglavnom poznati lokalnom stanovništvu, obećavaju, a ne nude pare za zemlju oko rudnika magnezita “Brezak”. Kažu, hoće da proširuju površinski kop, pa dodaju da će, ukoliko im cena zemlje ne bude odgovarala, ponovo aktivirati jamski iskop. Meštanima pranjanskog kraja ovakve priče deluju kao guranje prsta u oko.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Kada su socijalisti, bar oni pošteni, 90-ih godina prošlog veka videli da Sloba nije baš onakav kakvim su ga njegovi mediji predstavljali, u razgovoru sa opozicijom su potencirali jednu stvar - “ko umesto njega?”. Istorija se uvek ponavlja, pa smo tako svedoci i da se oni koji bi pre glasali za Vučića nego za sebe, ali su svesni da je “korak sve kraći”, sve češće, u političkim raspravama pitaju - “ko umesto ovih?”…

Srbi ko Srbi, nikako da se dozovu pameti, pa da se ne oslanjaju na imena, na ličnosti, na nekoga ko će da im govori šta da rade, misle, pričaju… U Švedskoj je, svojevremeno, ubijen jedan Ulof Palme, kasnije i Ana Lind, pa ništa. U Norveškoj, možda i ne znaju kako im se zove predsednik. Island, Danska… Koga od njih zanima ko za koga glasa. Pa, zašto su ti narodi toliko “blesavi”?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 10 od 35

 

 

 

 

 

 

 

Go to top