Kolumna

             

 foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U jednom našem selu bio je jedan dobar domaćin. Imao je on brojnu porodicu, dobro imanje, stoku, mehanizaciju, ugled... Jednog dana na njegova vrata dodje čovek oborene glave i skrušenog pogleda sa suzama u očima. „Kojim dobrom, dobri čoveče?“, upita ga naš domaćin. „Kojim crnim dobrom, moj prijatelju“, poče priču nepoznati čovek. „Iz mog sela (ime i zemlja poznati redakciji) isterali su me neki zli ljudi. A, bio sam tamo, kao ti, ugledan i dobar domaćin, sa sve ovakvom kućom, okućnicom, porodicom... Sad mi je porodica ostala tamo, bez sredstava za život, a ja sam prinudjen da ovde dodjem i nešto radim, za stan i hranu, a ako nešto zaradim, da to pošaljem njima“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Fudbalski turnir na kojem učestvuju 32 najbolje fudbalske reprezentacije na svetu je ovih dana glavna tema svih svetskih medija. Ipak, mi ne bi bili mi kada ne bi i to devalvirali. Dok navijači svih reprezentacija egzaltirano pevaju nacionalne pesme, sve ofarbani u boje svoje zastave, dotle Srbi ruke drže skrušeno i prekršteno isped sebe, jer, eto, za Boga, himna nam se zove „Bože pravde“, pa bi, izgleda, valjalo da se malo povijemo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

U nekadašnjoj, velikoj, mnogi kažu i dobroj državi, postojala su dva praznika u julu mesecu. Prvi je bio četvrtog julskog dana i zvao se „Dan borca“. Drugi praznik se slavio tri dana docnije, a bio je poznat kad „Dan ustanka“. Kasnije, sa dolaskom pluralizma, ovaj drugi praznik će biti dovodjen u razne kontroverze, jer su, uglavnom bivši komunisti (a, i ko bi to bolje znao od njih), pričali kako je taj praznik napravljen „samo zato što je Srbin ubio Srbina na seoskom vašaru“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović

 

U jednom selu, nekada davno, bio je jedan klisar, kod kojega su dolazili svi iz tog sela, ali i iz čitave okoline. Nešto zbog potrebe, nešto zbog povoljne cene, a nešto zbog toga što je čovek odlično radio svoj posao. Živeo je on časno i pošteno od svog rada, nije se ničim drugim isticao, nije tražio nikakva priznanja, niti je hteo da bude poseban zbog toga što dobro radi svoj posao.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

U „Pravilu službe“ bivše JNA, postojala je odrednica, odnosno, pravilo, u kojem se propisivalo kako vojnik treba da se ponaša ukoliko mu neki civil ponudi hranu ili piće. „Nisam gladan, nisam žedan, JNA mi sve pravovremeno obezbedjuje i u dovoljnim količinama“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 10 od 22

 

 

 

 

 

 

Go to top