Kolumna

Piše Goran Trifunović

U nekada vrlo popularnom crtanom filmu, simpatični petao ima jednu sjajnu rečenicu - „Nekada sam bio silan dasa, a sada sam mlakonja“. E, nešto tako se desilo i Pranjanima. Nekada smo bili strah i trepet, ne samo u opštini, nego i dalje, a sada pristajemo na „mrvice sa gospodarevog stola“. Nekada smo bili avangarda, a sada smo samo bleda kopija onih koji nama nekada nisu bili čak ni to. A, i ovo nije zbog toga što su oni uznapredovali. Nekada se u Pranjane dolazilo po savet i mišljenje, sada nam na nekim drugim mestima govore šta smo, kakvi smo i koliki smo.

Nekada smo bili ponositi brdjani, sada smo samo bedni poslušnici velikih gabarita. Nekada smo bili dobri domaćini i rado vidjeni gosti svuda i svima, sada smo samo poslušni gosti u rodjenoj kući. Nekada se bez Pranjana nije moglo ništa uraditi u rudničko takovskom kraju, sada mi čekamo i nadamo se da će nas neko primetiti kao ružnu devojku sa dobrim mirazom na nekom vašaru. Nekada smo maštali o ugradnji semafora u pranjanskoj varošici kako bi regulisali gust saobraćaj, sada želimo „ležeće policajce“ kako bi usporili obesne vozače koji i ne pretpostavljaju da prolaze kroz naseljeno mesto. Nekada smo imali amatersko pozoriše, bioskop, takmičenje pevača amatera...

Sada? Ne bih o tome. Nekada smo imali porodilište, sada „pevamo“ ako nam ne oduzmu doktora i ne zatvore apoteku, kako bi mogli da uzmemo „aspirin“. Ranije smo mi sami pokretali raznorazne akcije, a drugi krali ideje od nas, sada nema ni akcija ni ideja. Samo čekamo šta će ko da nam udeli. Sveli smo se na ona sela (čast svima) koji preklinju političare da im uvedu autobusku liniju i otvore prodavnicu kako bi imali gde da kupe  maje i kvasca. Nekad nam je glavna dilema bila da li ćemo neznancima na moru reći da li su „Pranjani kod Čačka“ ili „kod Gornjeg Milanovca“, sada strepimo da li će nas neko pitati- „Jeste vi blizu Koštunića?“. Osnovna škola nam je nekada bila eksperimentalna i ogledna na nivou Srbije, i nadali smo se otvaranju srednjeg nivoa obrazovanja, a sada smo bliži zatvaranju postojeće, nego prelasku „na viši nivo“. U selu, ako ne računamo populističke izjave, ostaju samo ludi zaljubljenici i oni koji nemaju drugo rešenje, kao u onoj priči o jednom državnom preduzeću, u kojem su, pred propast ostali „samo ružne žene i nesposobni muškarci“.

Na žalost, Pranjani nisu izlovan slučaj, jer je sve veći broj onih finih, normalnih i pametnih ljudi koji se u sredini gde su rodjeni i proveli život ne osećaju kao što su nekada i kao što bi trebalo, bilo da se radi o Beogradu, Čačku, Milanovcu, Polomu, Vraćevšnici. Krivica je podeljena. Na osvajače i na porobljene. Da li će okupacija proći, pokazaće vreme, ali, Boga mi... Na poslednjem koncertu Panonskog Mornara u Beogradu, ispričao je kako je zamoljen da kaže nešto o glavnom gradu, ali, „ukratko, u tri reči“. Znate šta je rekao? „E, moj Beograde...“!!! Hvala, takodje.

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


Piše Goran Trifunović

 

- Opština će iz svojih sredstava izdvojiti 100 hiljada dinara za adaptaciju kancelarije policijske stanice u Pranjanima - odlučeno je na Opštinskom veću.
- Prave onolike školetine, bolnice, domove kulture, a zatvori ovolicni- govorio je načelnik stanice milicije Gornje Polje u filmu „Tri karte za Holivud“, koračajući kroz svoj kazamat i očekujući dolazak voljenog Maršala.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše Goran Trifunović                   

 

Kabinet. Ovih dana...

- Načelniče, pošalji mejl gore u Pranjane da im čestitamo uskršnje praznike. Ili se kaže Vaskršnje? Deluje više SrBski...

- Poslao bih ja, al nemam kako - odgovara Načelnik.

- Kako, bre, nemaš kako? Napišeš i klikneš na ono „send“. To čak i ovi moji iz kabineta znaju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše Goran Trifunović

Na kraju ispade da je pranjanski kraj najveći gubitnik predsedničkih izbora u Srbiji. Uzalud behu, naime pozivi gornjomilanovačkih čelnika Nove Srbije da se glasa za jednog kandidata, uprkos tome što je njihov lider bio za drugog, jer, eto, jedan je već smenjen, a i drugom stiže „svilen gajtan“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše Boško Lomović

Beli je postao izvrsna paradigma političkoog života u zemlji, odigrao je svoj vodvilj odlično, zadovoljio i naklonjenu i nenaklonjenu publiku svojevrsnom parodijom naše realnosti.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 10 od 39

 

 

 

 

 

 

 

Go to top