Kolumna

TETKA VULINA KUĆA

 

foto:pixabay.com

Svanulo jutro nad Mršeljima, pa se otac obraća sinu uz prvu jutarnju kafu i, sopstvenu rakiju. „Slušaj, sine, ti danas ima da ideš u Bogdanicu, kod tetka Vuline kuće, i da tražiš da nam vrati onaj zabran što je od nas uzela“. „Ali, Tata, kako da tražim nešto što nije naše, nešto što joj je pokojni deda dao u miraz, i kako da idem, kad godinama ne govorimo, a i vrlo dobro znaš da je i mene nekoliko puta isteravala iz kuće“, odgovara sin koji nije više u nekim bubuljičavim godinama, ali, očigledno još nema svoje „Ja“. „Ideš“, govori dalje otac, „pa neka te isteraju, neka te izudaraju, neka celo selo... ma, tri sela neka znaju kakvi su oni“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Uvaženi, iako je mladji, kolega Miloš Mijatović je pre, otprilike, jedne decenije napisao knjigu „Divlji ljudi“. Taj naslov kao da najbolje oslikava stanje u našem društvu u poslednje vreme, koje se, Boga mi, meri već decenijama. Čini se, ipak, da samo prvi deo naslova odgovara trenutačnosti, dok bi se o drugom delu dalo razmišljati.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

Komentar piše Goran Trifunović


Povodom pisanja pojedinih beogradskih medija o političarima koji su promenili stranku, a poneko i „stranu“, a koje je Gminfo preneo, u narednim redovima ćemo se pozabaviti onima koji su stranke menjali na lokalnom, gornomilanovačkom političkom nebu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


PIŠE Goran Trifunović

Najnovije pojašnjenje državnog vrha da u ovako uredjenoj zemlji imamo sve- uredjenu i pravnu državu, ljudska i manjinska prava, gradjanske slobode, državni i lični budžeti probijaju plafone, politička stabilnost je obezbedjena, skoro pa, jednopartijskim sistemom, ali, ipak nam nešto nedostaje. Nešto što nije mnogo bitno za postojanje države- narod. Zato će vlast obezbediti sredstva kako bi se narod što više aktivirao oko onih radova koji obezbedjuju produžetak vrste.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović        

 

„Dal' zbog mene il' zbog mog žaketa“, pitala se starogradska melodija, a dilema je, na ovaj ili onaj način, ostala i do dana današnjeg. Država, društvo, pojedinci, kriza sama po sebi, ili sve zajedno, tek, izgleda da postajemo zemlja u kojoj bi Aleksa Žunjić bio tek jedan od mnogobrojnih.

Ne može da se kaže da nas vlast ne gura u taj svet, jer, eto, propisala je i nagrade ako prijavite svoje komšije, prijatelje, rodjake... Ne može da se kaže ni da društvo nije krivo, jer je erozija zahvatila taj segment, pa se samo očekuje konačna metastaza. Kriza? Bivalo je kriza i ranije, i to većih, ozbiljnjih i po opstanak opasnijih.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 10 od 26

 

 

 

 

 

 

Go to top