Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

Kada je, sada već, davnih dana preminuo bivši čelnik pranjanske opštine, kao što red i nalaže, u kući su se okupili rodbina, prijatelji i komšije. Dvojica najbližih komšija su uzeli flašu rakije i, nakon što su popili „za pokoj duše“, nastavili su sa „pripremama“ za sahranu. Naravno, uz rakiju… „Šta će tu naroda biti… Šta ćemo mi za poslugu? Pa, tu će Bato Knežević da drži govor...“, bile su njihove reči.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Pre, nekih, 15-ak godina, jedan milanovački političar i rukovodilac je, u alkoholisanom stanju, na pešačkom prelazu u centru grada, kolima ubio jedno, kako se tada govorilo, izbeglo i prognano lice. Naravno da za ovo delo nije odgovarao, jer je “istraga utvrdila da je stradalnik pretrčavao ulicu”. Na pešačkom prelazu? Dok je zeleno svetlo za pešake? U 87-oj godini?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


“Društvene mreže gore”, omiljena je rečenica tabloida i režimskih medija, jer, jednostavno, nemaju iole kvalitetnog novinara da napiše neku smislenu rečenicu. E, zbog toga i jesu pouzdani, što bi naš narod rekao, “kao Nedićeve pare”. Ipak, i pored ostavljanja velike rezerve, na njima se može naći svašta nešto interesantno.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Budućnost Srbije i danas danji sedi ispred prodavnice, pije pivo i raspreda o tome da su na Vidovdan zvona crkve “Notr dam”(čiju smo obnovu, jel’ te, tako domaćinski podržali sa miliončetom) u Parizu zvonila u čast naše pobede na Kosovu. Stiže se i do 1914. godine, kada je na današnji dan, Gavrilo Princip, u Sarajevu izvršio atentat na Franca Ferdinanda. Šta mislite, ko je heroj u tim pričama?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


U četvrtak je održana 29. sednica opštinskog parlamenta. Ponovo bez opozicije, ako se izuzme jedan opozicioni odbornik, koji je, prema diskusijama i podizanju prstića, izgleda, “legao na rudu”, odnosno, ili je isplaćen za maltretiranje, ili je proces pri kraju. U svakom slučaju, opštinski parlament sve više liči na onaj državni. Nema opozicije, nema diskusije, za predsednika te ustanove se svaki dan mora proveravati u kojoj je partiji, a ako se čelni čovek opštine, odnosno, države, obraća sa govornice, to traje dugo, i, uglavnom nema dalje diskusije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 2 od 40

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top