Kolumna

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Kada neko radi u jednoj firmi vreme koje bi, da smo ozbiljna država u ozbiljno vreme, podrazumevalo dobijanje zlatnog sata sa posvetom, ali je na stanje u istoj nezadovoljan kao nikada do sada, onda mora da je, ili do njegovog karaktera, ili do stanja u firmi. Kada radnik u Opštini Gornji Milanovac, koji bi, prema svim kriterijumima, trebalo da dolazi na posao, ćuti, bude neprimetan i servilan, jer mu je penzija na dohvat ruke, kaže novinaru našeg portala da je „stanje u Opštini nepodnošljivo“, pa i još doda da „nikad nije ovako bilo“, onda bi neko trebalo debelo da se zamisli.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 foto:pixabay.com

 PIŠE Goran Trifunović

                    

   ŽIVA VAGA

 

Bilo je to, godinama, jedno od najuredjenijih sela u zemlji. Znalo se „ko kosi, a ko vodu nosi“. O mešanju maltera i držanju viska da se i ne govori. Bilo je to selo radnih, dobrih i poštenih seljana, sve dok u njega nisu došli neki novi, ko zna kakvi ljudi. Preuzeše oni stočnu vagu na pijaci, preuzeše oni monopol nad trgovinom stokom, tako da je prilježnim seljanima ostalo samo da huču i da se žale na zlehudu sudbinu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U davna, pradavna vremena, moćnici su ubijali glasnike koji bi im donosili loše vesti. Da li smo opet u davnim, pradavnim vremenima, ili ljudska sujeta radi svoje, tek, autor ovih redova polako, ali, sigurno, postaje „persona non grata“ u svom selu. Da li je kriv ili nije, ima valjda ko da sudi. Ipak, čini se da poslednjih godina pogrešni sude. Ne znaju oni, naime, da rastumače „šta je pisac hteo da kaže“, preporučeno im je da čitaju neke druge redove, njima bliskije, slušaju tudja mišljenja i osudjuju autora bez direktnog upliva „u materiju“... Neko neiskusniji bi poklekao, pao, podlegao pritisku.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

Na Ilindan su „gornja sela“ gornjomilanovačke opštine bila pogodjena jakim nevremenom, koje se najviše oslikavalo u velikim količinama kišnih padavina.

Da „abrovi“ nisu „abrovi“ pokazalo se i na slučaju nevremena koje je na Ilindan zahvatilo Pranjane i okolinu. Elem, posle jake kiše, probudiše se meštani ovog kraja, pogledaše svoje nekategorisane puteve, shvatiše da će, ko zna koji put morati da ih nasipaju i sazivaju mobe, vratiše se da popiju jutarnju kafu, a onda krenuše da im zvone telefoni... „Jeste li živi?“, „Gde ćete noćas da spavate?“, „Kako da vam doturimo nešto namirnica?“, samo su neka od pitanja koja su im postavljana preko telefona. Ljudi zbunjeni, vreme lepo, sve zeleno, struje ima... „O čemu li se radi?“, pitaju se oni.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

GROMOVNIK

Prvog avgustvovskog dana, u Kamenici je održana tradicionalna manifestacija „Ilindanski dani“, ali, čitaoci portala „Gminfo“ će ostati uskraćeni za izveštaj sa ovog dogadjaja.

Nećemo ovoga puta o formi i sadržaju. Nećemo ni o značaju manifestacije. Ne želimo da govorimo ni o tome šta je pre dve godine obećavano ovoj manifestaciji i ovom selu, a šta je uradjeno. Nećemo ni o pojedincima koji uporno pokušavaju da naprave dva reda gradjana- svoje i tudje. Nećemo ni o diskriminaciji oličenoj u vidu pozivanja, odnosno, nepozivanja pojedinih medija. Svačije je, naime, pravo da nekoga voli više ili manje, ali, valjda je normalno da uslovi u jednoj sredini, ma kolika ona bila, budu isti za sve, pa kvalitet neka pokaže. Tako bi, bar, trebalo da bude. Ipak, nije tako. Bar u rudničko-takovskom kraju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 2 od 17

 

 

 

 

 

Go to top