Kolumna

foto:gminfo.rs

Danas je 24. septembar. Danas je dan kada smo mi, Srbi, pokazali svetu da nismo (više) „prljavi, ružni i zli“, nego da nam je stalo da budemo deo sveta. Nakratko… Da nije bilo pokojnog Vladana Batića, nikad ne bi čuli za reč „lustracija“. Iskreno, malo nas je sve nervirao sa upornim ponavljanjem reči za koju niko pre, a slabo ko i posle, njega nije čuo. A, prema „Vujakliji“ reč označava „svečano očišćenje od grehova“, što u političkom žargonu znači - „Nećeš više“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trrifunović

O, kako je bilo lepo biti u subotu ispred pranjanske škole, nešto oko i iza podneva… Ne iz nekih bitnih (nekim ljudima) razloga, nego da bi čuli orkestar američke vojske stacioniran u Evropi. Kol Porter, Doli Parton, Elvis Prisli… svi su oni prethodne subote pohodili Pranjane, i, jednom delu naše populacije, dozvolili da se, ponovo, oseća kao gradjanin sveta.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE: Goran Trifunović

 

Godinama traje, na sreću, samo verbalni sukob Čačana i Milanovčana o tome ko je važniji, bolji, bitniji grad. Moramo priznati da je Milanovac u toj priči u dosta podredjenom položaju, ali, godinama je „našeg borca u ringu“ čuvala jaka privreda - „Dečje novine“, PIK „Takovo“, „Metalac“, „Tipoplastika“…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

TA-NA-NA-NA-NANA-NANA-NA


Autor ovog teksta je, nedavno, sasvim slučajno, imao priliku da upozna jednog apsolventa Fakulteta političkih nauka, i u kraćem razgovoru, taj me je mladić „kupio“ za sva vremena, jer mi je dokazao da još ima ljudi, a to se posebno odnosi na mladju generaciju, koji misle svojom glavom, koji nešto znaju, prate, čitaju…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


Kada se fudbalska utakmica završi nerešenim rezultatom, a o nečemu odlučuje, igraju se dva nastavka od po 15 minuta. Ako ni tad nema pobednika, igrači pristupaju izvodjenju jedanaesteraca, odnosno, penala, kojima se, konačno, dobija pobednik susreta. Šta se dešava kada deca igraju „utakmicu“ protiv sistema? Ima li domaćeg terena, domaćinskog sudjenja, podrške publike?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 2 od 22

 

 

 

 

 

 

Go to top