Mali Moskovljani u Koštunićima

 Deca iz Moskve: viđeno i doživljeno valja i nacrtati Deca iz Moskve: viđeno i doživljeno valja i nacrtati foto:Saša Savović

REPORTER GMINFO.RS POD RAVNOM GOROM

 

Naše snahe iz Sibira, Uleana i Olga, dovele pod Ravnu goru decu iz Moskve i organizovale im školu u pitomoj divljini prirode

U Koštunićima pod Ravnom gorom zatekosmo zanimljive goste: jedanaestoro malih Moskovljana od pet do devet godina, sa isto toliko mama i tata, uživaju u čarima seoskog turizma ovdašnjeg sportsko-rekreativnog centra „Momčilo Čeković“. Prvi put su na odmoru u Srbiji, a stigli su zahvaljujući srpskim snahama, Uleani Meleškinoj iz Tjumena i Olgi Neupokojevoj iz Novosibirska.

 A kako su ove dve mlade Sibirke dospele u naše krajeve?

Uleana, kao student dečje psihologije i pedagogije, upoznala je Miletu Ružičića iz Čačka koji je radio u Tjumenu. Kad su se odlučili za zajednički život, Uleana ga je nagovarala da ostanu u njenom gradu s one strane Urala, ali je Mileta bio uporan da se vrati sa mladom u zavičaj. Sad Uleana, posle tri godine boravka u Čačku, kaže da je baš dobro što joj je mladoženja bio tvrdoglav jer je „ovde prelepo živeti“.

 

 Uleana i Olga, naše snahe iz Sibira, pomažu seoski turizam, foto:Saša Savović

Olgin put do udaje je izgledao drugačije. Došla je u selo Vraniće pod Kablarom da poseti svoju drugaricu koja je bila udata za Srbina. Pri prvom dolasku je upoznala Gorana Đurovića i – ostala u Vranićima. Ona je, takođe, dečji psiholog sa nešto radnog iskustva. I sada provodi šest meseci godišnje u Moskvi, radeći sa decom. Tako je uspela da nagovori njihove roditelje na dalek put sa mališanima, „da se odmore u tišini koje malo gde na drugom mestu ima“. Uleana joj se odmah pridružila i zajedno su organizovale školu za malene sunarodnike pod nebom pitome divljine obronaka Suvobora i Ravne gore.

– Mališani iz višemilionske Moskve su prvi put na selu, prvi put su se sreli sa kravom i naučili kako se muze „fabrika mleka“, obišli su mali zoološki vrt sa alpskim kozama, magarcima, poni konjićima, raznom živinom. Najviše im se svidela crna krmača mangulica sa prasićima. Išli su u berbu malina i kupina. Usput uče i srpski jezik. Sve što vide i dožive, deca potom crtaju, a crteže će poneti kućama da ih podsećaju na prvo letovanje u Srbiji – opisuje nam radni dan u odmaralištu Uleana Meleškina koja je baš dobro ovladala našim jezikom.

 Prvo letovanje neće biti i poslednje, ako je suditi po utiscima Jelene Velš koja se, sa mužem, kćerkom i sinom, odmara u Koštunićima:

Rusija je, kao što znate, ogromna zemlja, ima mnogo lepih mesta za odmor i uživanje, ali se nimalo ne kajemo što smo prevalili toliki put. Ovde prosto zastaje dah pred lepotom i čistotom prirode. Jela srpske narodne kuhinje koja nam se služe svakodnevno su izvrsna. A kako se tek slatko spava u vajatima u koje, noću, dopire šum kiše i vetra, daleka grmljavina, glasovi ptica iz okolnih šuma. Posebno je u odmaralištu učinjeno da deci ni jednog trena nije dosadno. Tu su tereni za male sportove, mobilijar za najmlađu decu, mini ZOO vrt, a vaše snahe, Olga i Uleana, odlično sprovode koristan obrazovno-vaspitni program.

Jelena još hvali i rečicu Čemernicu i veštačko jezerce na njoj u kojem se i mali i odrasli Moskovljani svakodnevno kupaju. Uprkos hladnijem vremenu i čestoj kiši u prvoj dekadi jula koja je rasterala domaće kupače. Majčinim utiscima se pridružuje njena kći Marika, devojčica predškolskog uzrasta, kojoj se sviđa što „nigde nema solitera, pa oko može da gleda daleko“.

 

Grupa mališanа iz Moskve sa roditeljima u Koštunićima, foto:Saša Savović

Za dan-dva (u četvrtak, 12. jula), mali Moskovljani sa roditeljima će na dalek put, vraćaju se kući. Rastaju se sa Koštunićima, ali ne zauvek. Obećaše da ćemo se, možda već idućeg leta, ponovo susresti.

 

B. Lomović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(7 glasova)
Go to top