Dr Zorica Zatežić-Čelper - Šta je alergija, kako nastaje i kako se leči

ilustracija ilustracija foto:pixabay.com/Mojpe

Od alergija danas pati ogroman procenat svetske populacije. One se mogu ispoljavati na razne načine, počevši od onih bezopasnih kao što je kijanje ili suzenje očiju pa do onih ozbiljnijih kao što je gušenje.

Na temu ALERGIJA razgovarali smo sa Dr Zoricom Zatežić-Čelper, spec. pedijatrije i alergologije.

Dr Zorica Zatežić-Čelper, spec. pedijatrije i alergologije, foto:medilab.rs

GMinfo - Šta je alergija?

- Termin ALERGIJA uveden je 1906.g. Alergija nije bolest ali može dovesti do bolesti koje se smatraju bolestima 21 veka. Najčešći termini koji se koriste u alergologiji su: ALERGIJA-imunološki posredovana hipersenzitivnost koja dovodi do bolesti; SENZITIVNOST-normalni odgovor na stimulus; HIPERSENZITIVNOST-abnormalno jak odgovor na stimulus; ANAFILAKSA-teška, životno ugrožavajuća generalizovana ili sistemska hipersenzitivna reakcija.

GMinfo - Šta se dešava tokom alergijske reakcije?

- Alergijska reakcija je reakcija našeg organizma (hipersenzibilitet) na inače neškodljive materije, koje u kontaktu sa našim organizmom dovode do stvaranja specifičnih antitela i ćelija koje u svakom ponovnom kontaktu sve burnije reaguju i time oštećuju zahvaćeno tkivo, što je upotpunosti suprotno sa onim što se dešava nakon prirodne reakcije sa stvarima koje su zaista pretnja, kao što su virusi i bakterije gde mi razvijamo imunitet i time zaštitu pri ponovnom kontaktu.

GMinfo - Koji organi mogu biti zahvaćeni alergijom?

- Može se javiti u skoro svim organima, ali su najčešće zastupljene koža i mukozne membrane (u respiratornom sistemu i sistemu organa za varenje).

GMinfo - Koliko su česte alergije i da li su češće nego ranije?

- Alergije su toliko učestale da se radi o tzv. pandemiji ovih bolesti. Naučnici smatraju da je trenutno 30 odsto stanovništva zapadnih zemalja već alergično a da će do 2025.godine svaki drugi stanovnik Evrope biti alergičan. Razlozi su svakako velika promena u načinu života unazad 100 godina, počev od ishrane, vazduha, aktivnosti, upotrebe lekova, bolesti koje više nisu prisutne, imunizacija...

foto:medilab.rs

GMinfo - Koji su najčešći alergeni?

- Najčešći izazivači alergijskih bolesti su svakako oni koje udišemo, kako oni u kućnim uslovima gde prednjači kućna grinja, prašina, dlake kućnih ljubimaca, a u spoljašnjoj sredini poleni raznih vrsta (iz praktičnih razloga podeljeni na polene drveća, trava i korova, a sve su to biljke koje su anemofilne, tj. razmnožavaju se vetrom). Sve veći problem je alergija na hranu, koja je donedavno bila najčešća u periodu do 5 godine ali sve više i odraslih ima ovaj problem (po nekima i do 5 odsto stanovnika).

Alergeni hrane su najčešće proteini, počev od kravljeg mleka, preko belanceta, potom orašastih plodova, kikirikija, soje, morskih plodova u zavisnosti od podneblja i navika u ishrani. Lekovi i dodaci u konditorskim proizvodima takođe prave sve veće probleme. Tu su i venomi insekata koji nas ubadaju i koji mogu dati jako teške, ponekad i smrtonosne reakcije.

GMinfo - Kako se postavlja dijagnoza alergije i da li možemo sami da se testiramo na alergiju?

- Dijagnoza se postavlja najčešće iscrpnom anamnezom a, naravno, za preciznu dijagnostiku i testiranjem. Zlatni standard od koga treba uvek krenuti je ispitivanje kožnim (prick) testovima koji uz laboratorijske analize parametara ovih oboljenja (imunoglobulina E i periferne eozinofilije i bazofilije) daje u većini slučajeva odgovor na pitanje šta nam to smeta. Nekada pribegavamo i softificiranijim metodama, koje su se razvile unazad par godina, tj. iz krvi se rade posebna IgE At na inhalacione i nutritivne alergene.

Za retke slučajeve i to nije dovoljno, pa se u najopremljenijim laboratorijama rade pojedinačni CRD At koja nam daju dodatne informacije o mogućnosti najtežih ishoda. Za reakcije kasne preosetljivosti gde spada ekcem, rade se i epikutani testovi gde otkrivamo da li nam neka hemikalija sa kojom smo u kontaktu dovodi do izazivanja ili pogoršanja promena na koži. Ovo testiranje takođe se radi i na hranu.

Lekar koji će sve ovo uklopiti, svakako će dati definitivni zaključak, koji se u nekim okolnostima jedino može izvesti nakon isključivanja pa ponovnog uključivanja alergena (ovo posebno važi za hranu), jer su analize samo jedan deo priče, i nikako ih samoinicijativno ne treba raditi zbog lažno pozitivnih i negativnih rezultata kao i ukrštenih reakcija koje jedino lekar iz ove oblasti može razlučiti i razjasniti.

GMinfo - Kako se leče alergije?

- Velike zablude vladaju o ovim oboljenjima, od onih da je ovo neispitana problematika do onih da su ovi problemi neizlečivi. Dakle, većina se može dokazati, a kada se dokaže može se i izlečiti. Izlečenje u nekim slučajevima je samo izbegavanje (kao što je slučaj sa namirnicama) ali i desenzibilizacija (imunoterapija ). U svetu se ove terapije rade decenijama, kod nas sporadično.

U našoj zemlji Institut „Torlak“ i dalje proizvodi neke od ovih preparata za izlečenje. Najčešće primenjivana terapija je davanje lekova koji su u grupi antihistaminika, koji su neretko dovoljni. Problem je što ne dovode do izlečenja već samo do smirenja simtoma ovih bolesti (kijanje u naletima, svrab nosa, očiju, curenje iz nosa...). Česti lekovi koji se uvode su i kortikosteroidi od kojih ne treba bežati i plašiti ih se. To su moćni lekovi ako se primenjuju adekvatno. Ima ih i u obliku sprejeva i pumpica koje nisu sami po sebi znak da se radi o teškim oboljenjima. Veliki je strah, posebno roditelja, da će njihovo dete postati zavisno od pumpica i ovih lekova. Postoje još nekolicina lekova u ovoj oblasti koji zaista čine da se sa ovim bolestima živi normalno i da kvalitet života ne trpi, što i jeste imperativ moderne medicine. Dakle, alergije su bolesti sa kojima se i te kako može normalno i kvalitetno živeti.

 

 

gminfo.rs

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)
Go to top