Print this page

RTS: Polovina đaka zabrinuta i anksiozna – vreme za časove mentalnog zdravlja

RTS: Polovina đaka zabrinuta i anksiozna – vreme za časove mentalnog zdravlja foto:pixabay.com

Đaci u školi uče šta je funkcija bubrega, jetre i pluća, ali ne znaju šta je funkcija ljutnje, tuge, zabrinutosti. Može li se uvesti predmet emocionalna pismenost?

Rezultati nedavnih istraživanja su pokazala dosta lošu sliku mentalnog zdravlja mladih u Srbijikaže za RTS psihoterapeut Zoran Milivojević.

Prema tom istraživanju, polovina je anksiozna, malo više od 30 odsto su potišteni i u nekoj vrsti depresije - nemaju životnu energiju, teško ustaju, nemaju šta da rade tokom dana...

Međutim, ono što najviše zabrinjava jeste da njih oko sedam odsto razmišlja o samoubistvu, što znači da ne vide smisao života.

Da bi se tome stalo na put, jedna od ideja jeste da se uvede program mentalnog zdravlja gde bi mladi učili o životnim veštinama i emocionalnoj pismenosti.

Taj program bi činile četiri komponente, a na prvom mestu je rad na "slici o sebi".

"Ta slika može biti preterano sužena, kada roditelji ne pohvaljuju svoju decu i kada deca imaju ružno mišljenje o sebi, ali isto tako može biti 'naduvana' kada neko misli da ima one kvalitete koje nema što predstavlja problem u odnosu sa vršnjacima", ukazuje Milivojević.

Kroz grupni rad, mladi bi naučili kako da izgrade realnu sliku o sebi, da izgrade samopouzdanje, samopoštovanje.

"Mladi ljudi uslovljavaju svoja osećanja lične vrednosti. Ja ću vredeti, ako imam odgovarajuće patike, ako se lepše obučem, nešto firmirano, tako da oni na neki način uslovaljavaju - ja vredim, ako imam sve to, ako toga nemam, ja ne vredim", kaže Milivojević.

Jedna od komponenta ovog program je emocionalna pismenost, gde se mladi uče da prepoznaju zabrinutost, da vežbaju empatiju, da se lakše kreću kroz međuljudske odnose, da nauče da partnertska ljubav nije smisao života, objašljava Milivojević i dodaje da će tada biti smanjen broj samoubistava zbog nesrećene ljubavi.

Kroz program mladi bi se učili i socijalnim veštinama, od toga kako da priđu nepoznatoj osobi i započnu komunikaciju sa njom, do toga kako da ulaze u konflikte.

"Mladi ljudi koji su voljeni u svojoj porodici i kada izađu u razred očekuju da ih svi vole i da im svi prilaze. Kad im neko ne prilazi, oni misle da nisu lepi, a socijalna veština je da oni priđu nekome i da se dobro osećaju", kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, program može voditi svako ko je završio neke od fakultta kao što su psihologija, socijalni rad, pedagogija.

U Velikoj Britaniji su u nižim razredima osnovnih škola uveli slične časove.

 

rts

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)