Vandalizam nije sport, ali se u tome svakako takmičimo

Vandalizam nije sport, ali se u tome svakako takmičimo GMInfo

Prvi primer, igralište u Lunjevačkom naselju

Teren za male sportove u naselju između Lunjevačkog puta i Ibarske magistrale, u čiju su izgradnju, opremanje, održavanje i popravke, do sada uložene desetine hiljada eura, danas izgleda daleko od onoga kako bi, za toliko potrošenog novca, moralo da izgleda. Razlog: stalno uništavanje svega što je fizički moguće oštetiti.

Milan Kuburović, pokretač inicijative da se 2006. godine, na mestu ranije ledine, u kojoj je rastao korov i stajala voda, napravi rekreatorsko okupljalište mladih tog milanovačkog kraja, za GMInfo kaže da od vandalizma ne ostaje pošteđena ni opasna razvodna kutija sa automatskom regulacijom rasvete.

Milan Kuburović, foto: GMInfo

- Reflektori se, na tajmer u ovom sandučetu, gase u 23 sata da buka i igrači ne bi ometali ljude koji žive blizu u vremenu za odlazak na spavanje, - objašnjava Kuburović. – Međutim, jedna grupa rasturila je ponovo tu stanicu i pod pitanjem je bezbednost ostale dece, jer tu i dalje ima napona. Dovode nas u situaciju da potpuno isključimo struju, da fudbal i basket ne mogu da se igraju posle mraka, a nikom to nije cilj, da igralište ne funkcioniše.

Kuburović ističe da se na takve loše primere više ne može žmureti i da je snimak nasilnog otvaranja sandučeta uzet sa sigurnosnog videonadzora i odnet u stanicu MUP-a uz odgovarajuću prijavu.

foto: GMInfo

- Pretpostavljam da su hteli da onesposobe tajmer kako bi nastavili sa korišćenjem terena i posle 23 sata. - kaže Kuburović. – Ali zna se zašto je to vreme određeno. Za eventualne promene rada osvetljenja, uz neki dogovor i saglasnost komšija, posebne situacije i slično, ključ od sandučeta svi znaju od koga mogu da traže. Nikad niko ne zove, svi samo odvaljuju. Ugradili smo na kuću pored i kameru da vidimo ko to ruši i očekujemo da će se preduzeti odgovarajuće mere.

pre obijanja, foto: priv.arhiva

posle obijanja, foto: priv.arhiva

Automatski relej, razvodna kutija i uopšte rasveta na terenu, najskuplji su deo prateće opreme i ne mogu se kupovati svaki čas, objašnjava Kuburović, osvrnuvši se na ukupna ulaganja i radove obezbeđene dobrom voljom pojedinaca, meštana, građevinara, ostalih privrednika, lokalne zajednice.

foto: GMInfo

- Za izgradnju smo tad uložili 30.000 eura, to sam uspeo da organizujem i obezbedim sa raznih strana od ljudi koji su razumeli zašto tu utrinu pretvaramo u igralište. - kaže Kuburović. – Deset hiljada eura je koštalo samo asfaltiranje, to je izdvojila Mesna zajednica. A tek održavanje do dan danas, košenje i popravke šta se uništi, ko zna koliko su koštali. Samo u zadnjih godnu dana znam da smo dali preko 1000 eura.

foto: GMInfo

Korišćenje igrališta je besplatno. Može da služi za mali fudbal, rukomet, košarku, čak i za tenis, ali su mrežica sa mehanizmom za njeno podizanje i spuštanje odavno „dobili noge.“ Ono što nije moglo biti odnešeno, iskrivljeno je: klackalice u mobilijaru pored, visoka metalna ograda, dok su mermerne ploče sa ozidane česme obijene. Iako je veliko metalno bure vidno obeleženo da se koristi kao kanta za smeće, skoro niko ne počisti za sobom.

foto: GMInfo

foto: GMInfo

Što je najproblematičnije, kako ocenjuje Kuburović, za štetu i takvo stanje terena odgovorni su u najvećem broju slučajeva baš oni koji ga upotrebljavaju.

Odakle dolazi ta vrsta nekorektnog i primitivnog odnosa prema nečemu što je besplatno dato na opštu dobrobit, prema svom kraju grada, ali i ljudima koji su pristali da doniraju sredstva, vreme i rad, pita se Kuburović i apeluje, prvenstveno na roditelje, da za svoju decu od najranijeg uzrasta u kući, komšiluku, ulici, stvaraju atmosferu gde će ona osećati i znati zašto se poštuje i čuva ono što svima koristi.

foto: GMInfo

Čini se, međutim, da je u takvom pitanju i deo odgovora. Svačije je ničije, srpska je „velika mudrost“, pa se nameće potreba da teren ipak ode nekom na upravljanje i strožiju kontrolu.

- Mi smo po završetku radova predali igralište na gazdovanje tadašnjoj Ustanovi za kulturu i sport, ali ona više ne postoji. Ovo je godinama praktično ničije. Ko je ugasio Ustanovu verovatno zna kome je prebacio nadležnosti za terene ovakvog tipa u Milanovcu, pa ih pozivamo da nam pomogu, da znamo tačno šta ćemo dalje sa održavanjem ovog prostora, - poručio je sagovornik GMInfa, Milan Kuburović.

Miloš Mijatović/GMInfo

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(14 glasova)
Go to top