Potomci i „MUŠKIH JETRVA“

NEOBIČAN HRONIČAR Velizar Savić NEOBIČAN HRONIČAR Velizar Savić foto:Mile Bošnjak

Kao retko koje, seoce Belo Polje ima više devojaka nego momaka

POTOMCI I „MUŠKIH JETRVA“

Dobrim delom, potiču i od domaćina „udatih“ u domaćinstva žena

NESLAVNA je pozicija celog Rudničko-takovskog kraja na listi „bele kuge“ Srbije, pri čijem je on vrhu... Ipak, Belo Polje, sa stotinak duša, 15 kilometara od Gornjeg Milanovca, kao retko koje ima – više devojaka nego momaka! U tom seocetu usred Gruže živi 14 devojaka i 12 momaka. Blaga je to većina, ali i o njoj srpska bezbrojna, daleko veća i bogatija sela bez igde ijedne devojke, kamoli moguće snajke, nažalost mogu samo da maštaju...

Oni su potomci i „muških jetrva“, kako su sami sebe međusobno u šali zvali ljudi što su ženidbom otišli iz očinske kuće u život na imanja svojih žena. Tim bračnim parovima, koji su ukupno izrodili 18 kćeri i četiri sina, sada mahom 50 do 60-godišnjaka, veći deo sadašnje mladeži u selu je unučad. U Belom Polju je bilo osam „muških jetrva“, od kojih je još živ samo Velizar Savić (83).

- U Belo Polje „udao“ sam se iz sela Konjuša u opštini Knić. Meštani, koji su i posle ženidbe živeli u svojim kućama, zvali su nas svakojako: mirazdžije, uljezi, dođilovci, pripusti, ukućani... U šali, neki katkad i zlonamerno, govorili su: „Da ste valjali, ostali biste kod oca“! Odgovarali smo: „Da ste vi pravi muškarci, ne bismo se mi iz drugih sela udavali u Belo Polje“! Ili, šalom na naš račun: „Otac goreg sina daje za mirazdžiju, boljeg zadržava za sebe“. I tako unedogled – veselo priča starina Velizar.

Naš sagovornik je u svom rodnom selu, Konjuši, završio četiri razreda Osnovne škole. Onovremene neprilike nisu dale da se dalje školuje. Od svoje 65. godine je penzioner. Pesnik je, samo za svoju dušu, jer nikad nekom izdavaču nije ni pokazao neku svoju svesku. Važi kao dobar poznavalac istorije svog zavičajnog, ali i sela u koje je davno „udat“.

- Preostala sedmorica belopoljskih „muških jetrva“, koji više na žalost nisu živi, o čijoj časti priča ceo gružanski kraj, bili su: Milić Milošević (1915-1987), Milan Petrović (1928-2002), Momčilo Janković (1928-1993), Slavoljub Đorđević (1928-2011), Miodrag Nerandžić (1930-1988), Radislav Janićijević (1931-2003) i, što nam je najžalije, najmlađi od nas Aco Topalović (1962-2011) – setno nabraja Velizar, poslednji živi član tog neobičnog društva, nazivanog imenima koje jesmo i nismo spomenuli. Možda u Belom Polju bude još novih, mladih priženja?!

SAMO IH RAZVODILA SMRT

NIKO od nas „muških jetrva“ nije se razveo sa ženom, za razliku od suprotne prakse u okolini. Razvela nas je samo smrt jednog od supružnika... Sada, od tih brakova živi smo samo jedna udovica i ja, udovac – tužno nastavlja Velizar.

 

M. Bošnjak

 

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)
Go to top