JUBILEJ - Prekid programa

Kolektiv TVGM 1998.godine Kolektiv TVGM 1998.godine

Za desetak dana biće dve decenije od početka rada Televizije „Gornji Milanovac“. One iste televizije koju svi vi niste voleli, koju ste gledali i koja vam danas itekako nedostaje. Fakti su fakti... Kada je dolepotpisani ušao prvi put tog februarskog dana na taj čuveni tavan u Starom sudu, i tamo zatekao Nadicu, Raša, Jonta i Dejana Markovića, ni slutio nije da će tu steći „poziv za ceo život“, a kamoli da će moći da upozna toliki broj dobrih ljudi sa kojima će ostati blizak i do dana današnjeg, i sa kojima će, što je posebno bitno, moći da se ponaša isto i nakon nekoliko godina nevidjanja, kao da su se videli prethodnog dana.

 

Bilo je tu i mnogo problema, mnogo muke, mnogo svadje, ali, valjda smo bili mladji, (ludji ne verujem) željniji uspeha, afirmacije, izlaska iz anonimnosti... Sve smo to dobili od Naše Televizije. Za uzvrat, dali smo im sve od sebe. Najiskrenije. Dan, noć, ideju, vic, šalu, ozbiljnost, kontakt... Veza je bila povratna.

 

 

Da je bilo drugačije, ne bi i mi, ali i gradjani opštine Gornjeg Milanovca i dan danas žalili što smo ugašeni. Da, ugašeni smo. Političkom voljom, željom ili kako god to da se zove. Uostalom, sredina koja je u stanju da ugasi jedne „Dečje novine“ i ne zaslužuje da ima televiziju. Makar i lokalnu. A lokalni smo bili samo po frekvenciji. Ne treba biti lažno skroman, a, kao što je Gete davno rekao, „Samo su hulje skromne“, bili smo najbolja lokalna televizija u Srbiji u to vreme. Kapu smo skidali samo televiziji u vlasništvu čuvene braće, a koju je uredjivao Tijanić, sa sve Vericom, Oljom, Natašom, Majom i ostalim kadrovima koji su i dan danas ugaoni kamenovi u novinarstvu, vodjenju programa i spikerskom govoru Srbije.

 

 

Vesti koje su svakodnevno trajale i do 15 minuta, svakodnevne emisije različitih sadržaja (sport, politika, privreda, magazin, reportaže, poljoprivreda, muzika), krasile su naš ekran punih 10 godina. Zašto je to prestalo, nije pitanje za nas, nego za neke druge ljude, ali, bojim se da odgovor nikada nećemo dobiti. U svakom slučaju, i da se ne lažemo- prodati smo, pa, nije u pitanju čak ni cena... Konačno, pokušavali su da nam prodaju rog za sveću, i da, eto, „mi imamo televiziju“, jer su neke televizijske ispostave izveštavale o opštinskim aktivnostima prethodnih godina. Mi samo iznosimo svoj stav, odnosno, „mišljenje iznutra“, pa zato, i ovim putem pozivamo bivše (i, naravno, zauvek) kolege da nam se obrate ovim povodom, da bi mladjim generacijama koje nemaju sećanje na rad opštinske Televizije, predočili kakav je i koliki grad nekada bio Gornji Milanovac, a kamo li opština.

 

Goran Trifunović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(17 glasova)
Go to top