Al' se i sad dobro jede

Al' se i sad dobro jede foto:gminfo.rs

 BARANJA U BUKOVAČI

Dušan Andjelić je pre više od jedne decenije došao u Koštuniće i već je prepoznatljiv po svojim proizvodima, za koje je recept doneo iz svog zavičaja. Dule „Hrvoje“, kako ga meštani Koštunića i okoline zovu, bio je ugledni domaćin u svom selu, Kneževi vinogradi kod Belog Manastira. Medjutim, nesrećni rat je sve promenio...

 

Dušan Andjelić pre više od jedne decenije došao u Koštuniće, foto:gminfo.rs

- Imao sam sopstvenu „mesnicu“ i kafanu u centru sela i bio sam jedan od najuglednijh meštana naše sredine. Sve to sam nasledio od pokojnog oca, a mesarski zanat sam učio od najpoznatijeg mesara Hrvatske, pa se usudjujem reći, čak i Jugoslavije, Sveta Cvitušića iz Osijeka. Sve je išlo kako treba do nesrećnog rata. Tada su mene kao jednog od vodećih ljudi u selu, hrvatske nove vlasti optužile da sam dizao pobune i ne znam šta sve ne radio, pa sam zbog toga, u odsustvu i osudjen u Županijskom sudu u Osijeku, izgubio pravo na penziju i praktično mi je zabranjen ulazak u bivši zavičaj - govori Andjelić skrušeno.

 

Put ga je dalje vodio do Vršca, odakle mu je supruga, a u Koštuniće ga je dovelo jedno davno prijateljstvo.

- Dugo godina sam iz moje „mesnice“ proizvode prodavao i na pijaci u Splitu. Tamo sam upoznao Djordja Mirkovića iz Koštunića koji je na istoj pijaci prodavao sir, kajmak, rakiju... Kada sam prešao u Vršac, i na tamošnjoj pijaci sam saradjivao sa Djordjem, jer sam ja, uglavnom trgovao sa krompirom iz ovog kraja. Tako je, vremenom, došla ideja da kupim neko domaćinstvo u ovom kraju, a uz Djordjevu pomoć i zahvaljujući generalu Jovanu Čekoviću, u tome sam uspeo, jer mi je general prodao kuću koju je kompletno bio sredio za sebe. Na tome sam mu zahvalan do groba - priča Dušan dok nam pokazuje kuću i okućnicu.

foto:gminfo.rs

Kao što je poznato da je svaki novinar uvek novinar, tako je poznato da je i svaki mesar uvek mesar. Tako je i Dule Andjelić nastavio sa svojim zanatom i podno Ravne Gore, kao da je u ravnoj Baranji.

- Koljem, preradjujem, sušim i od svega toga pravim prave specijalitete iz mog kraja- kulen, pršutu, slaninu, kobasicu i šunku. Sve to sušim u mojoj „pušnici“, a zatim prebacujem u drugi deo radionice gde proizvode kačim visoko da ga promaja dodatno osuši. Takodje, dodajem mu malo i snage ventilatora kako bi se bolje osušilo. Osim toga, garantujem da moj kulen može da stoji celo leto van rashladnih uredjaja i da se neće ukvariti. Bitno je samo da ga napravite kad je hladno vreme - govori ovaj mesar, a na naše dodatno pitanje o tajnim receptima samo odmahuje rukom...

- Kol'ko mesara, toliko recepata.


Goran Trifunović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(5 glasova)
Go to top