Osmeh na groblju foto:gminfo.rs

 BEKRIJSKO ODELO

Da i nadgrobni spomenici mogu biti zanimljivi, pa čak i duhoviti, svedoči primer sa seoskog groblja u Katrićima.

Miloljub Nikitović - Remeta, iz pranjanskog zaselka Lokva, živeo je čitav život pošteno i boemski. Tako je hteo i da ga pamte posle njegove smrti. A, tome ima, evo, već skoro dve decenije...

- U izgled spomenika se tata nije mnogo mešao, ali je ostavio amanet da mu na poledjini spomenika uklešemo reči pesme „Bekrijsko odelo“. Naravno da se amanet ne sme odbiti, kao i kumstvo, ali nailazili smo na mnogobrojne komentare i suprostavljanja, prema mom mišljenju, malogradjanske sredine. Jednostavno, moj Remeta je bio takav i takvog je hteo da ga pamte - govori njegov sin i naslednik, Radoš.

 

foto:gminfo.rs

Nije mali broj posetilaca groblja u Katrićima koji odu do Remetinog groba i slikaju njegov spomenik, a sve u želji da dokumentuju pomenute „Bekrijske“ stihove. Malo se snebivaju ako je porodica Nikitović tu, ali, uglavnom se usude na fotografisanje, a i to naidje na pozitivne reakcije porodice pokojnog Miloljuba.

- Remeta je bio pravi čovek. Dobar, pošten, častan, da pomogne kad može, da ne odmogne kad može. Bio je poznat kao šaljivdžija, kozer i čovek koji je voleo da popije i da se podruži, a da nikome nikada nije uputio ni prek pogled, a kamoli ružnu reč ili nešto gore. Zato je on zaslužio da se o njemu priča i piše kao o čoveku koji je, u najboljem smislu, proneo naziv boem i kao o čoveku kojeg stihovi sa njegovog spomenika najbolje opisuju - govori jedan od njegovih bivših kolega iz rudnika magnezita „Brezak“ iz Pranjana, gde je Nikitović dočekao penziju.

Narodna izreka kaže da se sa rakijom radjamo i sa njom ispraćamo na onaj svet. Miloljub Nikitović - Remeta je dokazao da se sa tim napitkom može biti i na onom svetu...

 

 

Goran Trifunović

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)
Go to top