Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe - Nizak privredni rast preti da utopi čak i dobre firme

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe foto: Metalac a. d.

Ove godine, 4. aprila, Metalac iz Gornjeg Milanovca proslaviće 60 godina postojanja.

I sadašnji predsednik kompanije, Dragoljub Vukadinović, istovremeno obeležava lični jubilej, tri decenije na čelu tog akcionarskog društva.

U razgovoru za Danas on kaže da je Metalac bio jedno od slabijih preduzeća moćne milanovačke privrede sedamdesetih i da je prešao put od najmanje i najzaostalije firme do najvećeg i najuspešnijeg proizvođača posuđa u Evropi. Spada u red svega nekoliko velikih kompanija u Srbiji koje su preživele sankcije i izašle snažnije iz privatizacije.

Vukadinović kaže da je to posledica jedne dobre strategije koju je kreirala struka, a da politici nikada nisu dozvolili da se upliće u rad preduzeća.

Naglašava i da su stalno pratili šta se dešava kod nas i u svetu, kakvi su trendovi na tržištima. Pritom su kvalitet, pouzdanost, poštovanje rokova isporuke, uvek bili imperativ. Time su, kaže, stekli poverenje i naklonost partnera i obezbedili stalno prisustvo u više od 25 zemalja na svim kontinentima. Istovremeno, među prvima su krajem 90-ih, ušli u jednu od najpoštenijih privatizacija, kako to ocenjuje stručna javnost.

Privatizacija je, po tadašnjem zakonu, zaposlenima obezbeđivala većinski udeo, a i danas, skoro 30 godina od početka tog procesa, više od 55 odsto akcija pripada radnicima i penzionerima Metalca. Ipak, uspešnost jedne kompanije ne govori o kvalitetu ekonomije zemlje i naš sagovornik ne krije kako strepi da će nizak privredni rast „utopiti“ čak i dobre domaće firme.

– Kao privrednik, zadovoljan sam što je država obezbedila stabilno makroekonomsko okruženje koje uključuje stabilan kurs i nisku inflaciju, jer to omogućava privrednicima da planiraju razvoj i investiranje na duži period. Međutim, kao čovek koji živi u ovoj zemlji, ne mogu da budem zadovoljan stopom privrednog rasta i BDP-om od svega dva, tri, ili četiri odsto. To je mali rast koji ne omogućava da dostignemo razvijeniji svet. Naprotiv, još više ćemo zaostajati za najrazvijenijim zemljama u Evropi. I naša rekordna četiri procenta rasta, koliko se procenjuje da će biti za prošlu 2018. godinu, realno su mnogo, mnogo manje nego nemačkih 2,5 odsto s obzirom na razliku BDP-a jedne i druge zemlje. Uz to, na osnovu samo jedne godine ne može se govoriti o stabilnom, ili visokom rastu, a kada pogledate rezultate u poslednjoj deceniji, tek onda se vidi koliko stagniramo u odnosu na okruženje i koliki je naš zastoj u odnosu na svetsku privredu – kaže Vukadinović.

On ističe i da sadašnja ekonomska politika Srbije ne može da obezbedi stopu rasta koja je neophodna ne samo privredi nego i državi Srbiji.

Pokušavamo da privučemo strane investitore, ali stranci uglavnom ulažu u nisko tehnološke proizvode pa zato i relativno malo doprinose rastu BDP-a. Strancima smo dali velike subvencije, ali oni su doneli takvu proizvodnju koja im omogućava da i lako odu, proizvodnju koja ne puni dovoljno državnu kasu, a radnici su među najmanje plaćenim u Srbiji gde su inače niska primanja. Nisam protiv subvencija, ali one bi trebalo da budu dostupne i domaćim preduzećima barem pod jednakim uslovima. Generalno, ekonomska politika treba da se gradi na duži period, da domaće privrednike podstiče da ulažu u sopstvenoj zemlji, da se stvaraju uslovi koji odgovaraju svima na tržištu. Kako to država može da uradi i da dokaže da stvarno želi podstakne domaće privrednike? Nema tu velike filozofije, mehanizmi su poznati: smanjenje poreza na profit, na investicije i opremu, smanjenje poreza i doprinosa na lične dohotke… – objašnjava naš sagovornik.

Vukadinović takođe ističe da bi jedan od vidova državne brige za privrednike bilo i rešavanje nagomilanih problema u funkcionisanju institucija, ažurno i nezavisno sudstvo, bolji obrazovni sistem, kvalitetniji zdravstveni sistem, primerena kulturna politika . Sve to nam nedostaje i zato nam najbolji ljudi odlaze, a ostaju oni koji nisu u stanju da podignu domaću privredu – zaključuje predsednik Metalac grupe.

Koče nas čekanja na granici

– Potrebna nam je bolja infrastruktura, da se brže gradi, ali šta će nam i autoputevi kada naši kamioni satima čekaju na granici. Dok oni na granicama sa susednim zemljama po osam, deset ili 15 sati čekaju da izvezu robu iz Srbije, evropski prevoznici pređu tri puta više kilometara jer nemaju takva ograničenja. Naši i političari susednih zemalja treba da se dogovore, da međusobno priznaju izdate sertifikate i uverenja i tako prekinu ova skupa čekanja na granicama – kaže Dragoljub Vukadinović.

Proizvodnja samo u zemlji

Kompanija Metalac osnovana je 1959. godine u Gornjem Milanovcu, a od 1998. godine, nakon privatizacije, posluje kao javno akcionarsko društvo. Okuplja 15 zavisnih društava, od kojih je pet proizvodnih preduzeća, šest trgovinskih na domaćem, a četiri na inostranom tržištu – u Moskvi, Kijevu, Zagrebu i Podgorici. Sve Metalčeve fabrike su u Gornjem Milanovcu. Osnovna proizvodnja je posuđe, a u programu su i inoks i granitne sudopere, kompozitne ploče, bojleri, kartonska ambalaža i preslikači za posuđe, a od 2015. i automobilski delovi. Metalac grupa zapošljava oko 2.200 ljudi od čega 220 visokoobrazovanih kadrova. Izvozi u 40 zemalja, između ostalog i u Rusiju, Francusku, Italiju, Nemačku, Španiju, Švedsku, Finsku, Dansku, Češku – sve do Japana, SAD i Australije. Pritom se Metalac smatra jednom od najzdravijih kompanija, po oceni berzanskih analitičara i primerom društveno odgovornog poslovanja.

 

Piše: M. N. Stevanović, Danas online

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(14 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top