Reč je o dramama “Zlostave i zablude” i “Verenički prsten”.

korice knjige

Obe Hadžićeve priče su u tri čina i počinju srpskim narodnim poslovicama.
“... Kada pisac za kičmu drame uzme niz logički povezanih poslovica izvesno je da je upotrebio najčvršću dramsku građu, dramsku građu u obe drame.
Već sama imena koje pisac nadenuo svojim glavnim likovima u drami “Zlostave i zablude”; Zlostavić – muž, Trpko – sin, Lepojka – žena, govore o piščevoj nameri da pred gledaoce iznese potpunu i ogoljenu istinu o sudbini rastakanja srpske građanske porodice u koju se ugnezdila zla muževljeva sumnja da sin nije njegov. Svi likovi se nalaze na samoj ivici ambisa potpunog moralnog posrtanja. Svi napori, grčeviti pokušaji Žene i majke da dokaže kako nevere nije bilo i kako joj je u porodilištu zamenjeno dete, dobijaju oblik čudovišne groteske... Da stvari poprime još tragičniji, karikaturalniji oblik, sve se dešava u vreme nametnutih međunarodnih sankcija začinjenih dnevno – političkim komentarima svih boja” (Leon Kovke, dramaturg).

Za razliku od prve priče, u drami “Verenički prsten”, Hadžić želi da ukaže da je sve u životu predodređeno. Da se krug mora uvek zatvoriti i da se od sudbine ne može pobeći.

“... Sa jedne strane su Gorčilo – žandarm i Stanija, nepopustivlji u nameri da spreče mogući brak između njihove ćerke Anje, buduće doktorke i Ljupka – proletera. Kako god, u neprekidnoj igri toplo crta hladno, koja je lišena bilo kakvih spletki, lukavstva, ironije pod baražom verističkih izjava – izmenjuju se isključivo lapidarne rečenice nalik na setence, odvija se razorni proces ubrzanog odumiranja jedne naizgled večne ljubavi....” ( Leon Kovke)
Karakteristično za obe Hadžićeve drame je da su priče sažete i jezgrovite, i da se čitaju u jednom dahu.

Knjiga je štampana na više 100 strana i ukoričena je mekim povezom. Recezent knjige je Leon Kofke, dramaturg. Grafički dizaj uradila je Nevena Čavorović, a korice potpisuje Ivica Milošević.

*** Sreten Ž. Hadžić je član Udruženja dramskih pisaca Srbije
Objavio je zbirku pesama “Ćutanja” (1968. ,,Grafičar“ Ivanjica), drame “Progon” (1997. ,,Plima“, Beograd), “Leš psa i leš žene “ (2000. ,,Muzej rudničko-takovskog kraja“, Gornji Milanovac), “Diler” (2001. ,,Naj“, Gornji Milanovac), “Varvara” (2005. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), zbirku pesama “Uslovna tačka” (2008. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), drame “Tetovaža” i “Izbeglica” (2013. ,,Dositej“, Gornji Milanovac), dramu “Prokletstvo” i ljubavne pesme “Nedosanjana ljubav” (2015. ,,Kulturni centar“, Gornji Milanovac), “Zlostave i zablude” i “Verenički prsten” (2018. ,,Kulturni centar“, Gornji Milanovac), a zastupljen je i u nekoliko pesničkih zbornika.