Kritika - Dragi Ivić, producent: Predstava “Putujuće pozorište Šopalović”

Kritika - Dragi Ivić, producent: Predstava “Putujuće pozorište Šopalović” foto: Milanovačko pozorište

Profesor Dragi Ivić, producent scenskih delatnosti, publicista, književni i pozorišni kritičar i počasni član Urban Book Circle® („Urbanog književnog kluba“) prati sve nastupe na Međunarodnom susretu varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI.

On je ovako napisao o predstavi “Putujuće pozorište Šopalović” koju je izveo trećeg dana festivala blački Teatar 13, na Velikoj sceni Doma kulture, u Gornjem Milanovcu.

 

O POZORIŠTU I DRUGIM DEMONIMA

Na trećoj godini FDU jedan od najzahtevnijih predmeta, svetsku dramu, predavao je, na našu sreću, Dragan Klajić. Zahvaljujući njemu upoznali smo se sa tom izuzetno retkom, dragocenom pozorišnom vrstom teatrom u teatru, gde se, u sklopu osnovne radnje, prikazuje i inkapsulirana radnja, odnosno druga pozorišna predstava. Navedimo neke - ''Purpurno ostrvo'', ''Plebejci probaju ustanak'', ''Večeras improvizujemo'', ''Iza kulisa'', i naravno, ''Putujuće pozorište Šopalović''. Izazov za svako pozorište.

foto: Milanovačko pozorište

Tom izazovu nisu odoleli ni Blačani, spremni, raspoloženi i ohrabreni da se oprobaju s jednim od naših najpopularnijih tekstova i, zašto to ne reći već sada, i jednim od najboljih svih vremena. Ovim opredeljenjem s pravom su zauzeli svoje mesto na bogatoj festivalskoj sceni naše zemlje, zbog čega treba posebno čestitati kreativnoj ekipi tog malog mesta, sada vidno istaknutog na našoj pozorišnoj mapi. Iskušenje je takvo da ima pozorišta koja su više puta postavljala taj komad, pri čemu ne treba prećutati činjenicu da je Simović svim amaterskim pozorištima, kao i Duško Kovačević, uvek dozvoljavao besplatno korišćenje tog teksta koji je vešto izbegao ideološke serpentine, razne estetičke elipse i nedorečenosti, iskonski precizno pogađajući sve ono što pozorište može da pobudi u čoveku, a taj raspon je praktično beskrajan.

U iskušenju je bio i reditelj, ne samo glumci. Profesor našeg jezika i književnosti, reditelj i glumac, znao je koliko ga prepreka očekuje od prve do poslednje scene. Uspešno je kroz predstavu proveo heterogen, ohrabren, glumački ansambl. Trebalo im je vremena (sve do prvog interludijuma s pevanjem) da se dohvate prave dinamike i nateraju publiku da shvati ozbiljno likove koje glumci srčano i ambiciozno zastupaju. Nema u tom komadu mnogo mesta ni prilika za smejanje i najveći posao ove družine bilo je upravo to da publiku ubedi da tu ništa nije smešno. Potrajalo je, ali je vredelo. Skromna scenografija, simbolična rekvizita i kostim prihvaćeni su kao nezaobilazni deo amaterskih muka.

Ko se, pak, izvaja među glumcima, ko su bili najveći saveznici reditelja, a time i pisca, odnosno predstave u celini? Pisac je svoje mine i zamke rasuo po celom tekstu; likove je karakterisao naoko bezazleno i nedvosmisleno, taman tako i toliko da se i mnogi iskusni pozorišni vukovi prevare. Sve se tu čini lako i jasno, pa ipak se upadalo u zamke preglumljavanja. Tome se izvanredno oduprla najsvetlija pojava sinoćne predstave – udovica Simka. Ona je kroz predstavu prošla u društvu svog lika, ne trudeći se da ga vodi za ruku, niti da publici skreće pažnju na bilo šta. Jednostavno - odglumila je amfiboličnu udovicu s istom onom lakoćom kakvom ju je opisao autor teksta. Autentična pojava je i Gina, koja je, previše svesna svoje slikovitosti, često zastajala na ivici samodopadljivosti, koristeći tekst u osnovnom sloju, bez dubljeg istraživanja lika, a za to jeste bilo mesta.

foto: Milanovačko pozorište

U delu predstave koji se odigrava na mesečini između Dropca i zanosne vedete, otkrivamo dve stvari: najpre, da reditelj odlično ume da ostvari atmosferu i izvuče iz teksta ono najbolje; potom nas je podsetio koliko je postavljanje na repertoar ovog komada zavisilo od onoga što cela pozorišna Srbija zna – ne počinju se ''Šopalovići'' ako nemate Dropca. Stevanov Drobac, do tada nerazgovetan, malo nervozan pa i impresioniran ulogom, jedva da je dobacivao do praga upotrebljivosti... a onda je došla spasonosna sekvenca sa glumicom na reci i publika mu je mnogo toga smesta zaboravila.

To što ne spominjem ostale glumce ne znači da nisu to zaslužili, naprotiv. Reč je o ambicioznom i spremnom ansamblu i jasno je da nije reč o početnicima, Bavio sam se presudnim ulogama zbog kojih predstava može da se uzvisi ili da posrne, pa i propadne.

Naravno da ću uvek i svuda pozdraviti igranje domaćeg komada, pogotovo ovakvog na kome se može naučiti teorija dramaturgije i praksa igre. Kao što u romanu ''O ljubavi i drugim demonima'' Markes piše o devojčici koja umire a kosa joj i dalje raste i posle dvesta godina raspliće se bakarna griva duža od dvadeset metara... tako i Šopalovići putuju svoj zadati, sizifovski put, od svake predstave dodajući te nemerljive pozorišne dužine.

 

Dragi Ivić, diplomirani producent

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)
Go to top