Kritika - Dragi Ivić, producent: Takovske cveti POST FESTUM

Kritika - Dragi Ivić, producent: Takovske cveti POST FESTUM foto:gminfo.rs

ETO MENE, ETO VAS...


Pojavio se skromno, bez velikih reči, obećanja, pretenzija. Pripreman u tišini i blagoj neizvesnosti, ali odlučan da se dogodi. Mnogo toga je bilo protiv njega ili bar otežavalo okolnosti da sve bude kako je željeno, ali on se rešio svoje čaure, probio i opne i led i raširio svoja krila. Kao njegov slavni prethodnik pre dva veka, obratio se javnosti i obznanio da je stigao, da je tu, da smo svi tu , i da magija može da počne.

foto: gminfo.rs

Da, još jedan festival u našoj zemlji ohrabrio se da se pojavi i krene , uz sabraću i istomišljenike, s božjom pomoću, protiv svega onoga što već treću deceniju nagriza, erodira i stalno ugrožava sveukupno kulturno biće, duhovni i jezički prostor srpstva i slovenstva. Uz božju pomoć? To nije samo uzrečica kojom bi se lakše razdrmale i potkrepile stvari. Upravo je u predstavi ''Karolina Nojber'' jedan od glumaca, razoružavajući iskrenošću i sebe i publiku, rekao: ''Bože, sad nam pomozi, a sutra nas zaboravi...''. Sutra ćemo se, već nekako, snaći...

Odakle mi pravo da pišem (govorim) o festivalu na kome sam samo jedan od kritičara ? To navodim ne kao igru rečima, već kao objektivnu stvarnost – svaki gledalac je kritičar sam po sebi, s pravom da sudi i prosuđuje, bez obzira na nivo znanja i spremnost da ga iskaže. To pravo i daje dugovečnost pozorištu. U mom profesionalnom iskustvu i znanju , u operativnom i aktivnom statusu, nalaze se četiri festivala: Glumačke svečanosti ''Milivoje Živanović'' (održan 24 puta); susreti pozorišta Podunavlja i Pomoravlja ''Živka Matić'' (njih 11), susreti varoških pozorišta Srbije ''Milivojev Štap i šešir'' (jubilarnih 15) i ''Viminacijum , mitovi stari i novi'', jedan. Dakle, 51 operativno sproveden festival, od ideje do realizacije. Ako uzmemo u obzir da je na svakom od njih odigrano po šest predstava, aritmetika kaže da sam na tim festivalima dočekao i ispratio 306 predstava. U taj zbir ne računam (a svakako bi trebalo ) i učešće u brojnim međunarodnim i domaćim festivalima kao član žirija, zatim regionalne smotre dramskih amatera, itd, itd. Sve u svemu, ako i liči na hvaljenje, neka mi čitalac ne zameri – ovo jesu fakta i nekakav razlog (da ne kažem alibi) da mogu mirne duše i savesti, sa stanovišta struke, profesije i nauke da progovorim o još ednom festivalu čiji sam svedok i učesnik – ''Takovskim cvetima''. Ako čak neko misli da iskustvo , kao takvo, nije samo sebi ni dovoljno ni potvrda (s čim mogu biti saglasan jer iskustvo jeste varljiva kategorija, u zavisnosti od toga kako je sticano), dodao bih da sam u samoj struci preko četiri decenije.

foto: gminfo.rs

Šta je svim ovim festivalima (i ovim koje sam pokrenuo , direktno ili kao član kreativnog tima, i onima gde sam bio gost) zajedničko? Zajednički su problemi! Najkraće rečeno - praviti festival jeste ozbiljan, težak i zahtevan posao, čak i da nema nikakve konkurencije, ni vremenske ni prostorne, ni tematske! Mnogo toga je protiv organizatora i marfijevski je spremno da zakoči posao i ogadi vam svaku pomisao da ćete uspeti. U definiciji oblika difuzije kulture festivali pripadaju multimedijalnim kompleksnim manifestacijama, dakle teže da imaju što više različitih oblika na relativno malom prostoru i u kratkom vremenskom razdoblju. Pored predstava (koje su same za sebe izazov jer se radi sa živim ljudima koji začas mogu da se razbole, posvađaju, odustanu, naprave glupost sa same scene, dođu indisponirani, itd), tu su i promocije, izložbe, književne večeri, autorski susreti, bilteni, medija-plan, logistika (smeštaj, transport, ishrana, papiri, ugovori, novac, itd, itd), sponzori koji daju malo a traže mnogo...Pri tom se bavimo samo organizacijom u strogom smislu te reči, a glavni razlog pokretanja festivala – njegov estetički cilj, područje koje on pokriva, ostaje kao pitanje svih pitanja, conditio sine qua non, nešto što će pozorišnoj javnosti staviti do znanja da ne pravite još jedan festival radi festivala, već stoga što biste da kažete nešto novo i upalite još jednu svetiljku u čarobnom fundusu. Ako je ona prethodna grupa uslova (organizacija), noćna mora za organizatore, estetika je nešto što stvarno nije svakome dato i gde se najčešće nalaze razlozi za posrtanje i gašenje nekog festivala...a sve počne ambiciozno, sa vrhovnim pretenzijama i željom da se dohvati večnost. Organizatori ''Cveti'' neće pogrešiti ako estetizaciju festivala istražuju na glumačkim dometima jer je to njima imanentno.

Zbog čega Milanovčani treba da budu ohrabreni ovim festivalom? Stoga što su ga počeli kad mu vreme nije ; usred leta, kada su se i profesionalci i amateri raspustili, mi smo na ''Takovskim cvetima'' videli veoma solidan odbir predstava gde smo smesta naslutili da festival traga za dobrom glumom i ukomponovanim ansamblima. Eto već zadatka (i olakšanja) za buduće selektore. Drugo, ne manje važno: da Milanovčani nemaju ovako dobro, utemeljeno i konstantno potentno pozorište, s mnogo manje prava i entuzijazma bi se usudili da pozivaju i prizivaju pozorišta od kojih traže mnogo. Ovako, traže s pravom jer su taj kredit stekli upravo odnoseći brojne nagrade sa sličnih festivala. Treće, možda i najvažnije – da sve to i manjka, jedno je sigurno – Milanovac ima izvanrednu publiku koja je tokom ove nedelje pokazala da ima mnogo strpljenja, razumevanja ali i znanja da prihvati amaterske družine i privije ih na srce. Ta blagonaklonost nije pala s neba ; to su odškolovali upravo entuzijasti Milanovačkog pozorišta, stoga i imaju sva prava da posegnu, konačno, i za svojim festivalom.

foto: gminfo.rs

Ono što se može dograđivati svakako jesu prateći sadržaji. Jedan dobar bilten , kompletan u žanrovskom smislu reči, mnogo će doprineti halo-efektu samog festivala; promocije pozorišnih izdanja, radionice, izložbe, sve je to nešto što nije teško organizovati, a pospešuje interesovanje . I, možda i najvažnije, pošto je jasno da će ovaj festival imati uvek visokokvalitetan i popularan žiri, treba iskoristiti njihovo prisustvo i praviti razgovore s njima ne o predstavama, već o njihovom iskustvu. Sasvim sam siguran da bi publika pohrlila u salu da vidi autorsko veče Ljiljane Dragutinović, da prisustvuje masterskoj radionici profesora Todorovića ili čuje televizijska iskustva i , zašto da ne, anegdote svog zemljaka Rajka Rakićevića.

Sve je, uslovno rečeno, dozvoljeno za dobrobit festivala, samo ne odustajanje, rutina ili površnost. Sada smo u u situaciji da smo preko reke široke kilometar prevukli konopac za splav, a treba nam još tridesetak centimetara da ga vežemo za kočić. Siguran sam da će to Milanovčani moći da urade, kada su već sve drugo do sada tako dobro uradili. Uverio sam se ovih dana da Milanovac zaslužuje i ovakvo pozorište i ovakav festival. Verujte mi na iskustvo i na reč.


Dragi Ivić, diplomirani producent

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)
Go to top