POLjOPRIVREDNICI BEZ OBAVEZE OBNOVE REGISTRACIJE POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTVA U 2017. I 2018. GODINI


Ovim putem obaveštavamo sve poljoprivredne proizvođače sa teritorije Opštine Gornji Milanovac da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije odlučilo da poljoprivredni proizvođači u 2017. i 2018. godini nemaju obavezu da izvrše obnovu registracije svojih poljoprivrednih gazdinstava, a u cilju smanjenja nepotrebne birokratije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Mesto naših voćaka u predanju, pripovedanju i sećanju

Sve voćke ni izbliza nemaju isti značaj u narodnoj religiji kod Srba. Što se tiče voćaka iz familije Rosaceae, jabuka (uz orah i maslinu kao predstavnike drugih familija) ima izuzetan značaj; druge voćke iz istoimene familije (kruška, šljiva, dunja) imaju skučenije mesto u predanju i kultu, a ostale jedva da znaju za bilo kakvu simboliku (breskva, kajsija, zerdelija, mušmula).

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Kaleme samo odrasli muškarci iz najplemenitijih pobuda

Kalemljenje voćaka bio je isključivo muški posao kod Srba. Da li zbog sujeverja, nečistih dana ili bogzna čega drugog, žene nisu kalemile ili navrtale voćke, i pravom retkošću biva što uopšte postoji pokoji podatak da je voćku kalemila žena. Tako je u Levču i Temniću svojevremeno zabeleženo da je krušku onamo poznatu po imenu Miličin vodenjak „tu nakalemila neka Milica iz Naupara“ (Mijatović S., Rečnik SANU, pod odr. vodenjak). Odrasli muškarci (a gledalo se da budu oženjeni ljudi!), kalemili su iz najplemenitijih pobuda, obično kao znak poštovanja koji se tim činom izražava dobrom prijatelju, rođaku, sestriću ili sinovcu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Stanje srpskih autohtonih voćaka na prelomu XX i XXI veka

Ako se ko danas, na početku XXI veka zaputi kroz srpske zemlje, bilo da ide iz pravca zapada (od Karlovca do Negotina i Zaječara), bilo da se kreće središnjim delom srpskog etničkog prostora (od Skopske Crne Gore, preko Kosova, Raške i Bosne, pa dalje na severozapad), bilo da se samo osvrne po Toplici, Resavi, Šumadiji, Kolubari, Podrinju, rodnoj Mačvi ili zagazi u Vojvodinu ili Slavoniju, Baniju i Kordun, bilo da se drži doline bilo koje naše reke (Timoka, Morave, Tamnave i Kolubare, Lima, Drine, Bosne, Vrbasa, Une) — lako će da zapazi kako se urušavaju i nestaju srpska sela i kako šikara i šuma polako preklapa obitavališta naših predaka.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Evo jabuka! Ilinjače, medenjače, ivanjače i zimnjače, / petrovače, vidovače, simkovače i tikvače, / kolajnače, prosenjače, tanjirače, gradinjače, / ovrljače, kotrljače, i slatkače i rebrače, / mirisavke i resavke!

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 3 od 9

 

 

 

 

 

 

Go to top