Reportaža

 Nova era socijalizma

 

Kada je vaš reporter jednog jutra početkom septembra otvorio mejl koji je dobio od kolega iz Svekineskog udruženja novinara, pomislio je – a što da ne. Bio je to poziv da kao predstavnik Udruženja novinara Srbije koje sa njima ima dugogodišnju uspešnu saradnju bude gost  ove profesionalne asocijacije tokom najvažnijeg političkog dogadjaja u Kini  – Narodnog kongresa Komunističke partije Kine, devetnaestog po redu, na čijim bi marginama, kako to naši zvaničnici vole da kažu, bio održan i „Pojas i put novinarski forum“. Svekinesko udruženje novinara organizuje rad Press centra kongresa. Izdaje akreditacije za domaće i strane novinare koji prate kongres, organizuje konferencije za štampu delegata kongresa, ili zakazuje razgovore delegata sa predstavnicima medija koji podnesu zahtev press centru za takvu uslugu. Mimo press centra se ne može, a njegova lokacija je udaljena nekoliko kilometara od kineskog parlamenta u kom se kongres održava. Press centar organizuje i ekskurzije za akreditovane novinare, na kojima im predstavlja najnovija kineska dostignuća.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Sad su mnogi na vašar došli radi porcije kupusa, a nekada su gornjoselci dolazili, pre svega, da bi se kući vratili sa lubenicom. Pokoja devojka bi, s vašara, pobegla u mladoženjinu kuću, a roditelji bi je uzalud tražili sve dok se ne bi dosetili šta se desilo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Volonteri jedinog azila za konje u Srbiji, STARO BRDO kod Lapova, za dve godine od kako zvanično postoje, od mučne i prerane smrti uspeli su da sačuvaju desetine napuštenih i zlostavljanih konja. Od lokalne samouprave i države, iako su to tražili, ne dobijaju nikakvu pomoć, već lečenje, ishranu i održavanje konja plaćaju za sada sami. U azilu trenutno vode računa o 11 konja i dva magarca, a – kako ističu – napušteni konji uglavnom su pretrpeli velike psihičke i fizičke traume koje se vrlo teško ili nikako ne mogu do kraja sanirati.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

ZAPIS IZ GRADSKOG PARKA

 

Jedna moja prijateljica mi je lepo rekla: „To što ti radiš u parku, svako radi u avliji kod svoje kuće besplatno, a ti radiš za pare“.

Bojanu Kojović smo susreli u gornjomilanovačkom gradskom parku. U vrućem junskom popodnevu devojka je motornom kosačicom šišala travu. Razgovor smo započeli pitanjem: 

„Imaš li kvalifikaciju za obavljanje tog posla?“.
„Moglo bi se reći da imam. Ja sam diplomirani inženjer šumarstva, odsek za zaštitu od erozije i bujica. Istina, ovde ne preti opasnost od erozije, ali i briga o parku je bliska onome što mi u diplomi piše – nasmešila se i obrisala oznojno čelo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Jedan Lozničanin namerava da naplati sto hiljada dolara za olovo koje su njegovi preci prodali Dubrovačkoj Republici pre više od pet vekova

Lozničanin Mile Pavlović će pokušati da naplati potraživanje od Dubrovnika staro više od pet vekova. Naime, njegovi preci, koji su živeli na mestu današnjih Pala kod Sarajeva, snabdevali su Dubrovačku Republiku olovom, ali im je Republika ostala dužna za isporuku tokom 1458. godine. Mile je pronašao da je reč o količini od 56 tona olova i sad bi da to naplati. Istina, Dubrovačke Republike odavno nema, ali je današnji Dubrovnik njen pravni sledbenik, pa prema tome i Pavlovićev dužnik.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 

 

 

 

 

Go to top