Reportaža

        ZEMLJA, BAŠ VELIKA...

Milan Bralović iz Pranjana već nekoliko godina „živi i radi daleko od rodnog kraja“, ali je u njegovom slučaju to baš daleko- on naime svoj pečalbarski hleb zaradjuje na dalekom istoku.

Kada je Milan Bralović otišao za Kinu, svi koji ga poznaju su mislili da je to još jedno od njegovih „studijskih putovanja“.

- Obožavam da putujem, da stavim ranac na ledja i krenem širom zemljine kugle, tako da je mnogo mesta koje sam obišao, mnogo kultura i običaja koje sam upoznao, ali i mnogo prijatelja i saznanja koje sam stekao. Ipak, u Kinu sam otišao ciljano, jer sam, prethodno, dobio posao profesora engleskog jezika u jednoj školi u gradu Šenženu - objašnjava Milan, uz opasku da se ime ovog grada izgovara „malo“ drugačije od pisanja, ali, ni u Kini se verovatno Ćićevac ne izgovara baš tako čisto.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


OD OBRENOVIĆA DO KARADJORDJEVIĆA

Prilikom nedavne posete Pranjanima, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karadjordjević su posetili crkvu u ovom selu, a zanimljivo je da je to drugi kraljevski par koji je posetio ovu svetinju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Dragan Gvozdenović (45) iz Leušića, iako slabovid, trenutno gaji pet krava i dve junice, i to sve sam, bez ičije pomoći.

- Dobar dan, Drago, kako je- kazujemo mi kad dolazimo u štalu junaka naše priče.

- E, 'de si Gogi, evo, dobro je, odvezala mi se ova jedna junica, pa je jedva stigoh i zavezah - kazuje Dragan, a mi ostajemo zbunjeni, jer nas i po glasu prepoznaje, iako, kako komšije kažu, razlikuje samo dan i noć i to u ekstremnim uslovima.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Stanoje Markeljić (73) jedan je od najvećih dobrotvora u Gornjem Milanovcu

Decenijama pomaže ugroženima, pa i sad kad su mu sin i snaha nezaposleni

Postoji u Gornjem Milanovcu mnogo (pre)bogatih ljudi tvrda srca, kad sugrađanima ugroženim od teških bolesti, neimaštine, nemogućnosti školovanja talentovane dece, gubitka doma usled poplava ili požara, zaista treba pomoć imućnih a nesebičnih osoba. Nasuprot njima, Stanoje Markeljić (73) „mali“ čovek prosečnog imovnog stanja, čovek je baš velikog srca. Jedan od retkih dobrotvora, koji decenijama Kolu srpskih sestara i Crvenom krstu redovno darivaju poveće novčane iznose, makar su i sami često trpeli oskudicu. Čini to iako su mu sin Ivan i snaha Milica nezaposleni, a on im pomaže...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PRANJANSKI UDARNIK

Milisav Erić iz Pranjana, iako je penzioner, i već zagazio u devetu deceniju života i dalje radi kao pre pola veka. Lep dan u Pranjanima protekle nedelje doneo je lepu zaradu lokalnim kafanama koje su po prvi put ove godine aktivirale svoje letnje bašte. Medjutim, jednog čoveka tamo nije bilo. Milisav Erić (80) iz Pranjana, tog dana je radio na kopanju kanala za navodnjavanje svojih novozasadjenih kajsija.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 JUBILEJ

Radoš Stojanović - Mačak iz Družetića, juče je u kafani kod Ranka „Ustaše“ u Pranjanima proslavio 91. rodjendan. Čuveni „Macan iz Krive strane“ već skoro deceniju obeležava svoj rodjendan, i to ne u porodičnom okruženju, već sa svojim prijateljima i, kako on kaže, saborcima.

- Počelo je to nešto posle osamdesetog rodjendana, kada se taj datum poklopio sa datumom održavanja „Rakijade“ u Pranjanima. Našao sam se sa svojim prijateljima, pojeli smo, popili, zapevali, proveselili se, i od tada je to postao običaj, pa smo, tako, i ove godine obeležili moj dan rodjenja - govori slavljenik, koji je rodjen daleke 1927. godine, a deluje kao da je rodjen dve decenije kasnije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 PRANJANSKO RAKIJANJE

Porodična manufaktura „Bralović“ već godinama proizvodi rakiju na vrhunskom nivou, ali se u poslednje vreme suočavaju sa administrativnim problemima koji im otežavaju prodaju.

Malo ljudi u pranjanskom kraju znaju da su Bralovići pokrenuli proizvodnju rakije, jer je kod njih uvek imalo dosta i dobre rakije. Na etiketu malo ko u pranjanskom kraju obraća pažnju. Šalimo se sa VD gazdama, Milošem i Milutinom, dok je glavni „šef“, sin i sinovac Milan, „na privremenom radu“ u dalekoj, ali prijateljskoj Kini, da im je rakija, recimo, dunja, „Vazdanlija“, malo prozaičnog naziva, jer je pakovanje 0,7 litara. Za vazdan treba mnogo više...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 Nova era socijalizma

 

Kada je vaš reporter jednog jutra početkom septembra otvorio mejl koji je dobio od kolega iz Svekineskog udruženja novinara, pomislio je – a što da ne. Bio je to poziv da kao predstavnik Udruženja novinara Srbije koje sa njima ima dugogodišnju uspešnu saradnju bude gost  ove profesionalne asocijacije tokom najvažnijeg političkog dogadjaja u Kini  – Narodnog kongresa Komunističke partije Kine, devetnaestog po redu, na čijim bi marginama, kako to naši zvaničnici vole da kažu, bio održan i „Pojas i put novinarski forum“. Svekinesko udruženje novinara organizuje rad Press centra kongresa. Izdaje akreditacije za domaće i strane novinare koji prate kongres, organizuje konferencije za štampu delegata kongresa, ili zakazuje razgovore delegata sa predstavnicima medija koji podnesu zahtev press centru za takvu uslugu. Mimo press centra se ne može, a njegova lokacija je udaljena nekoliko kilometara od kineskog parlamenta u kom se kongres održava. Press centar organizuje i ekskurzije za akreditovane novinare, na kojima im predstavlja najnovija kineska dostignuća.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Sad su mnogi na vašar došli radi porcije kupusa, a nekada su gornjoselci dolazili, pre svega, da bi se kući vratili sa lubenicom. Pokoja devojka bi, s vašara, pobegla u mladoženjinu kuću, a roditelji bi je uzalud tražili sve dok se ne bi dosetili šta se desilo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Volonteri jedinog azila za konje u Srbiji, STARO BRDO kod Lapova, za dve godine od kako zvanično postoje, od mučne i prerane smrti uspeli su da sačuvaju desetine napuštenih i zlostavljanih konja. Od lokalne samouprave i države, iako su to tražili, ne dobijaju nikakvu pomoć, već lečenje, ishranu i održavanje konja plaćaju za sada sami. U azilu trenutno vode računa o 11 konja i dva magarca, a – kako ističu – napušteni konji uglavnom su pretrpeli velike psihičke i fizičke traume koje se vrlo teško ili nikako ne mogu do kraja sanirati.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 

 

 

 

 

Go to top