Srbija od Pranjana do Šenžena

Srbija od Pranjana do Šenžena foto:privatna arhiva

        ZEMLJA, BAŠ VELIKA...

Milan Bralović iz Pranjana već nekoliko godina „živi i radi daleko od rodnog kraja“, ali je u njegovom slučaju to baš daleko- on naime svoj pečalbarski hleb zaradjuje na dalekom istoku.

Kada je Milan Bralović otišao za Kinu, svi koji ga poznaju su mislili da je to još jedno od njegovih „studijskih putovanja“.

- Obožavam da putujem, da stavim ranac na ledja i krenem širom zemljine kugle, tako da je mnogo mesta koje sam obišao, mnogo kultura i običaja koje sam upoznao, ali i mnogo prijatelja i saznanja koje sam stekao. Ipak, u Kinu sam otišao ciljano, jer sam, prethodno, dobio posao profesora engleskog jezika u jednoj školi u gradu Šenženu - objašnjava Milan, uz opasku da se ime ovog grada izgovara „malo“ drugačije od pisanja, ali, ni u Kini se verovatno Ćićevac ne izgovara baš tako čisto.

 

 

U Kini živi i radi još jedan Pranjanac, Miloš Mirković, koji je tamo već zasnovao i porodicu i dobio dete sa kineskom snajkom, ali, kako Bralović kaže, „ne zovu se na slavu“.

- Najsmešnije mi je kada me neko pita - „Vidjaš li malog Bobovog?“, a on na severu, ja na jugu Kine, odvojeni pet sati leta jedan od drugog - priča kroz smeh Milan i nastavlja priču o svom staništu.

- Grad u kojem živim je smešten na samom jugu Kine, na samoj granici sa Hong- Kongom, star, odnosno, mlad svega 30 godina, a već ima 22 miliona stanovnika. Grad je najači tehnološki, odnosno, po novom, IT sektoru, grad u Kini, jer 80 odsto ljudi radi i živi od toga. Recimo, tu se prave „Ajfon“ telefoni, ali i drugi tehnološki noviteti za koje većina gradjana Srbije nije, verovatno, ni čula - kazuje Bralović.

 

Kaže se da „U Kini jedu pse“, pa nas je zanimalo koliko je to tačno.

- Delimično je tako. Jedna pokrajina u Kini to radi, ali, u svakom marketu možete naći to meso, koje je osušeno i upakovano kao i kod nas svinjetina i svaka druga pršuta. Uostalom, i ja sam, prilikom ovog dolaska doneo to meso i poslužio sa njim svoje goste, ali, ipak, tek nakon degustacije sam im rekao šta su jeli - kaže Milan Bralović, dodajući kroz smeh da se niko nije žalio na kvalitet, i uz napomenu da se u Kini jede ista hrana kao i kod nas, ali „uz različite začine i načine spremanja“.

 

Neobično je takodje, da jedan mladi Srbin dobije posao profesora engleskog u Kini, kad toliki Anglosaksonci „sede dokoni“.

- Kinezi su, po tom pitanju, malo rasisti. Posao možete dobiti, bez obzira kako govorite engleski, ali, ukoliko ste crnac, pozdravite se sa poslom. Sa te strane sam imao sreću, a trenutno imam „biznis“ vizu, jer imam i svoj drugi rezervni posao, što podrazumeva da bar jednom mesečno predjem na teritoriju Hong- Konga, što mi nije teško, jer samo treba da predjem na drugu stranu reke - kazuje mladi pranjanski Kinez.

 

foto:privatna arhiva

A, kakav bi to biznis Srbin napravio, a da nema veze sa rakijom.

- Imam jednu kafanu, da se najslobodnije izrazim. Naime, kao stranac, ne mogu da budem vlasnik, ali, mogu da „otkupim biznis“ od nekog Kineza, na koga se i dalje sve vodi, s tim što ja vodim posao, kao neka vrsta franšize. Posao ide dobro, ali nigde kafana ne radi tako dobro kao u Srbiji - dodaje Bralović.

Kina je jedna od najmoćnijih zemalja sveta, a kao takva, uvek izaziva veliku pažnju javnosti, jer svi žele „da zavire preko plota“ onima koji su bolji od njih...

- Definitivno su nacija koja najbrže napreduje u svetu. Imaju jeftinu radnu snagu, ima ih mnogo, a i mnogo ulažu u sve sfere koje se tiču napretka društva. Takodje, ekstremno su rigorozni prema svakom ko prekrši zakon, a pogotovu prema strancima. Nedavno smo imali primer da su dvojica američkih državljana uhvaćena kako krijumčare kokain, pa su, nakon hvatanja, izvedeni na glavni gradski trg u glavnom gradu i streljani. I, ne samo to, nego je rodbina, ukoliko je htela da preuzme tela, morala da plati troškove streljanja, kao i ostale troškove koje su ovi izazvali. Zato je stopa kriminala, prema broju stanovnika, izuzetno niska - otkriva Milan Bralović.

 

Za kraj, Milan Bralović ima i jedno iznenadjenje...

- Verenica mi je odavde, zemlja mi je ovde, imam registrovanu proizvodnju rakije, sve što u Kini zaradim, ulažem ovde, u Pranjane. Želja mi je, a i plan da se za neku godinu vratim u svoje selo i na svoje ognjište i tu zasnujem porodicu, da mi deca ne jedu pirinač, nego kajmak, pršutu i slaninu - uz prepoznatljiv osmeh i rumene obraze kazuje Bralović.

 

fotografije - privatna arhiva 

 

Goran Trifunović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(10 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top