Kad inženjerka šiša travu

Bojana sa motornom kosačicom u gradskom parku Bojana sa motornom kosačicom u gradskom parku foto: gminfo.rs

ZAPIS IZ GRADSKOG PARKA

 

Jedna moja prijateljica mi je lepo rekla: „To što ti radiš u parku, svako radi u avliji kod svoje kuće besplatno, a ti radiš za pare“.

Bojanu Kojović smo susreli u gornjomilanovačkom gradskom parku. U vrućem junskom popodnevu devojka je motornom kosačicom šišala travu. Razgovor smo započeli pitanjem: 

„Imaš li kvalifikaciju za obavljanje tog posla?“.
„Moglo bi se reći da imam. Ja sam diplomirani inženjer šumarstva, odsek za zaštitu od erozije i bujica. Istina, ovde ne preti opasnost od erozije, ali i briga o parku je bliska onome što mi u diplomi piše – nasmešila se i obrisala oznojno čelo.

 

Bojana Kojović: trenutak predaha u kafiću „Mocart“

 

Posle završenog fakulteta, Bojana je obavila pripravnički staž u milanovačkoj šumskoj upravi „Srbijašuma“, čekala neko vreme na posao, a od aprila je, posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, počela da zarađuje u Javnom preduzeću za izgradnju opštine koje brine o gradskim zelenim površinama.

„Možda je neko od mojih kolega odmah dobio posao šumarskog inženjera, a ja sam radni staž započela za samohodajućom kosačicom. Nekako se mora početi, uostalom nisam se ni školovala za kancelariju. Kosim travu u parku, uređujem ulične drvorede, plevim cvećnjaka. Moj alat je motorna kosačica, budačić i rukavice. Radim napolju, pod vedrim nebom, što je bolje nego da stojim za tezgom u prodavnici ili služim goste u zadimljenom kafiću“, govori nam nadvikujući se sa motorom kosačice.

Možda je Bojana, kao inženjerka šumarstva, lako naći posao i izvan Srbije. Šume u Evropi i svetu su veoma ugrožene, a vesti o poplavama i odronima koji nanose neizmerljivu štetu u materijalnim i ljudskim žrtvama su svakodnevne. A upravo su erozije i bujice Bojanin „fah“. Međutim, ova devojka kaže da nikada nije pomislila da napusti Srbiju (služi se engleskim jezikom), da ode u bilo koju zemlju sveta, osim kao turista, iako je svesna poteškoća u zapošljavanju mladih i obrazovanih u svojoj zemlji.

„U današnje vreme malo mladih uspeva da se zaposli u skladu sa svojom diplomom. Pogledajte: u buticima i kafićima je malo školovanih trgovaca ili ugostitelja, najčešće su to srednjoškolci, nesvršeni studenti, a susrećemo podosta i sa fakultetskim diplomama. Važno je ne biti dokon, a dobro je što za večernji izlazak ne moram od roditelja da tražim džeparac, što od svoje plate mogu ponešto sebi da kupim. Jedna moja prijateljica mi je lepo rekla: „To što ti radiš u parku, svako radi u avliji kod svoje kuće besplatno, a ti radiš za pare“.

U Bojaninom glasu i ponašanju nema trunke žalbe na sudbinu ni ljutnje na „ovu vlast i državu“. Ugovor o povremenim poslovima isteći će joj poslednjeg avgustovskog dana. Možda joj produže na još četiri meseca, a redovno i prati konkurse tražeći posao u svojoj struci; uostalom, kaže, treba ostati u optimističkom raspoloženju, uvek može da iskrsne nešto.

Šume se suše i proređuju, poplave prave neviđene štete, erozijom i odronima Srbija ne oskudeva, naprotiv... Zar tu nema posla za Bojanu koja ni po koju cenu neće da ode iz ove zemlje?

 

 

B. Dragišin

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(12 glasova)

 

 

 

 

 

Go to top