Reportaža: PANTELIJEVDAN – SAD I NEKAD

Reportaža: PANTELIJEVDAN – SAD I NEKAD foto:gminfo.rs

Sad su mnogi na vašar došli radi porcije kupusa, a nekada su gornjoselci dolazili, pre svega, da bi se kući vratili sa lubenicom. Pokoja devojka bi, s vašara, pobegla u mladoženjinu kuću, a roditelji bi je uzalud tražili sve dok se ne bi dosetili šta se desilo.

Čekasmo i dočekasmo Svetog Pantelejmona, praznik i čuveni takovski vašar. Kad bi sad nešto knjaz Miloš dizao ustanak, sigurno bi izabrao Pentelijevdan, 9. avgust. Prvo, toplije je nego na Cveti. Drugo, sakupio bi više ustanika nego pre 202 godine. Treće, sa zadovoljstvom bi naredio da se ustanici, „činiš voliko“, dobro nahrane svadbarskim kupusom i napoje pivom, da svaki u torbak stavi po kilo prasetine ili jagnjetine, pa da siti udare na Turke. Ali, ko zna, možda im sitim i nalivenim do ustanka ne bi ni bilo.

 

Takovo, mesto gde je 1815. godine knez Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak

Bejasmo na vašaru. Siđosmo niz asfaltni put koji vodi ka Takovskom grmu i dalje ka Savincu. Promiču vašardžije uz put i niz put, susreću se oni koji su odavno u gradu sa onima koji su još u selu; bliski rođaci i komšije gledaju se posle više meseci i godina. Gde si, bre, kako si? Što te u selo nema? Ah, posao, obaveze, ne stižem! A i nemam gde da dođem, očeva kuća je u trnju i korovu, znaš već.

 

U prvi mah se čini da je mnogo više auta okolo parkiranih nego naroda na vašaru, foto:gminfo.rs


A pored puta – buvljak! Grnčari iz Zlakuse sa glinenim tepsijama, pržuljama, ogromnim loncima. Čitave kudelje šećerne vune. Prodajna izložba predmeta ispletenih od vrbove šibe. Igračke za decu – na baterije i na ručni pogon. Poneko doterao brdašce bostana. Ima i odeće i obuće koja je već obišla sve vašare u Srbiji, možda će ovde neko da pazari.

 

Buvljak pored puta, foto:gminfo.rs

 

Kudelje šećerne vune, foto:gminfo.rs


Malo dublje, na livadi su ringišpili za decu i odrasle. Vežite se, polećemo! – uzvikuje ringišpildžija i pritiska dugme elektromotora. Kao na aerodromu. Tu je i trambulina u kavezu po kojoj poskakuju mališani, a roditelji okolo, kroz mrežu, savetuju i raduju se. Do trambuline jezerce po kojem plutaju ogromne naduvane, providne, plastične lopte. U svakoj je klinac ili klinka. Hermetički su ih zatvorili, voda ne može da prodre, a oni se prevrću unutar, izvode vragolije dok lopte plivaju. Kiseonika u loptama je sve manje, ne smeju ih dugo držati, onesvestiće se.

 

 Deca izvode vragolije dok lopte plivaju, foto:gminfo.rs


U prvi mah se čini da je mnogo više auta okolo parkiranih nego naroda na vašaru. Ali, zavirimo u desetak velikih šatri i uverićemno se u suprotno. Stolovi, stolice, muzičari, konobari, vašarlije ili vašardžije – kako volite. Najviše ih je kod takovskog ugostitelja Bubma, uglavnom Milanovčana, solo i porodično. Kupus svadbarski iz zemljanih lonaca je specilitet radi kojeg se dolazi na vašar. Kakav je kupus? Pitamo glavu porodice okupljene oko stola i zauzete jelom. Dobar, mada, znate, kišeljen je nazor, dodavano nešto da brzo ukisne, a malo je i poslan, pa moraš uzeti pivo hteo-ne hteo – odgovara upitani. I tako: četiri porcije, četiri komada proje, za ženu i muža po pivo (on će još jedno zaječarsko), za decu sokovi – oko 2.500 dinara.

 

foto:gminfo.rs

 

Nema 'tice do prasice, foto:gminfo.rs

 

Mogla je porodica, za te pare, da se u kući hrani dva-tri dana, ali ne bi bila viđena, ne bi se pokazala da ima i da može. A i žena mu se ispela na vrh glave: kad ćeš jednom da me izvedeš među narod! Bilo kako bilo, dosta je onih koji su na vašar došli samo radi Bumbovog kupusa.

 

Zavirili smo pod šatre, foto:gminfo.rs

 

Snažni zvuci odjekuju Takovom, foto:gminfo.rs

 

Svaka šatra svira svoju pesmu, bubnjevi određuju svoj ritam, snažni zvučnici šalju dalje. A kad ti sve to navali na uši, bude baš nepodnošljivo, puca glava! Ali, izdrži, nije Pantelijevdan svaki dan. 

 

Istinski vašar počeo je tek sa zalaskom sunca, foto:gminfo.rs

 

Izdrži, nije Pantelijevdan svaki dan, foto:gminfo.rs

 

Tako i još kojekako beše na Pantelejevdan 2017. godine, kad je istinski vašar počinjao tek sa zalaskom sunca.

A kako je bilo, recimo, na Pantelijevdan 1957. godine, koji autor ovog teksta pamti?

Pre podne je bio stočni vašar. Zadruga „Ozremica“ iz susednih Beršića bi otkupljivala rogatu stoku, tovarila je u kamione i odvozila klanicama. Dolazilo se ranije. Na volujskim kolima ili na gumenim špediterima sa upregnutim konjima, u čezama i fijakerima. Gotovo da se automobil nije mogao ni videti. Bilo je i šatri, ali i muzičara pod grmovima, na poljani. Nije bilo zvučnika, pa niko nikom nije smetao. Po nekoliko kola se vrtelo, igralo se baš mnogo. Bila su, tada, sela punija, pa su seljani bili glavne vašardžije. Oni sa proplanaka Rajca, Suvobora i Rudnika su govorili: Idem u Takovo da kupim lubenicu – tog voća (ili povrća) nije bilo kod brđana, pa je često samo to bio razlog da se na vašar dođe.

Onda bi se porodica izdvojila na travnatu čistinu, prostrla konopljanu tkanicu i na nju iznela gibanicu, pogaču, rumeno pečeno pile. Ručalo se uz gutljaje šljivovice, poneko bi dokupio flašu piva koju su odrasli, dodajući jedno drugom, brzo praznili. Bogatiji domaćin bi svoju čeljad doveo pod šatru i naručio dva kila prasetine i paradajz-salatu, onda, za sebe litar belog sa sifon-sodom, za ženu i decu koktu, klaker ili kabezu. Oni sa dubljim džepom bi prizvali Cigane-gudače iz Babajića, sela kod Ljiga – o tome se, posle, u njihovim selima danima pričalo. I bilo je za priču!

Devojaka za udaju i momaka za ženidbu bilo je kao na gori lista. Hvalilo se i kudilo, provodadžisalo, ugovarale se veridbe i proševine, utanačavali jesenji datumi za svadbe. Pokoja devojka bi, s vašara, utekla u kuću mladoženje. Dugo bi je po noći, pred povratak, roditelji tražili, kao i pogubljenu decu, a onda bi se dosetili ili bi im neko obavešten, namerno sa velikim zakašnjenjem, rekao da se kćer udala i da se spremaju da, iduće nedelje, prime mladoženjine na pomirenje. Romantično, zar ne!

Do ponoći bi se vašar posve rasturio. Ostali bi samo umorni i dremljivi konobari i muzikanti; došao je trenutak da i oni nešto stave usta, pa da se opruže i utonu u san. Sutra će da raspremaju i odvoze.

I tako, svako vreme ima svoje običaje.

 

Boško Lomović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(10 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top