Reporter GMinfo na marginama 19. kongresa Komunističke partije Kine

Reporter GMinfo na marginama 19. kongresa Komunističke partije Kine foto:gminfo.rs

 Nova era socijalizma

 

Kada je vaš reporter jednog jutra početkom septembra otvorio mejl koji je dobio od kolega iz Svekineskog udruženja novinara, pomislio je – a što da ne. Bio je to poziv da kao predstavnik Udruženja novinara Srbije koje sa njima ima dugogodišnju uspešnu saradnju bude gost  ove profesionalne asocijacije tokom najvažnijeg političkog dogadjaja u Kini  – Narodnog kongresa Komunističke partije Kine, devetnaestog po redu, na čijim bi marginama, kako to naši zvaničnici vole da kažu, bio održan i „Pojas i put novinarski forum“. Svekinesko udruženje novinara organizuje rad Press centra kongresa. Izdaje akreditacije za domaće i strane novinare koji prate kongres, organizuje konferencije za štampu delegata kongresa, ili zakazuje razgovore delegata sa predstavnicima medija koji podnesu zahtev press centru za takvu uslugu. Mimo press centra se ne može, a njegova lokacija je udaljena nekoliko kilometara od kineskog parlamenta u kom se kongres održava. Press centar organizuje i ekskurzije za akreditovane novinare, na kojima im predstavlja najnovija kineska dostignuća.

Kongres KP Kine održava se svake pete godine, i na njemu se podnosi izveštaj o realizaciji zadataka sa prethodnog, ali se najavljuje i nova ekonomska i politička agenda za naredenih pet godina. Kongres je centralni politički dogadjaj jer se na njemu biraju i novi članovi, ili se stari reizabiraju na još jedan petogodišnji mandat. Više od dva mandata se ne može biti u najužem partijskom i državnom rukovodstvu. Država i partija su ovde jedno, predsednik partije je i predsednik države, a u ozbiljnoj državi kakva je Kina red se zna. Kongres, a i izbori su svake pete godine. A ne kao kojekuda – kad kome padne na pamet! Kongres KP Kine je značajan i u svetskim okvirima. Ceo svet isčekuje kakvu će spoljnu politiku najaviti Kina.

 

foto:gminfo.rs

Kako to obično i biva od kongresa je potpisnik ovih redova imao priliku da prati jedino svečanu ceremoniju otvaranja u Velikom domu naroda, kako Kinezi zovu svoj parlament koji se nalazi na Trgu Tjenanmen. Predsednik Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Kine Si Djiping, pred nešto manje od 2300 delegata, održao je govor koji je trajao skoro puna tri i po sata. Na kineskom jeziku. Bez prevoda za strane goste i novinare. Štampanu verziju na engleskom novinari su dobili nakon završetka govora. Imala je 65 strana.

Dolazak u Veliki dom naroda bio je oko osam sati ujutru, sat vremena pre najavljenog početka ceremonije otvaranja, kako su je Kinezi nazvali. Zbog bezbednosnih provera. U autobusu saznajemo da se može uneti jedan mobilni telefon, koji je moguće koristiti samo za snimanje, i koji mora biti na flajt modu. I jedan foto aparat. Drugi telefon, ako ga posedujete, mora se ostaviti u autobusu. Naši domaćini, kolege novinari iz Kine, ne smeju da unesu ni taj jedan telefon. Novinarska solidarnost je u ovom slučaju, čak i u Kini (za razliku od Srbije), nadmudrila stroga bezbednosna pravila. O detaljima nećemo. Nakon čekanja da prodjemo kroz rendgen, na kiši koja je to jutro (sreda, 18. oktobar) padala u Pekingu, odvode nas na treći sprat, na balkon sa kojeg imamo prilku da posmatramo početak kongresa. Na balkonu ispod nas su snimatelji i fotoreporteri, kao i novinari akreditovani za praćenje kongresa. U parteru su delegati. Na bini, okrenuti delegatima, članovi Centralnog komiteta.

 

Veliki dom naroda, foto:gminfo.rs

Tačno u devet sati, uz zvuke vojne muzike, ulaze članovi Predsedništa CK KP Kine. Jedan za drugim, prvi seda na prvu stolicu, drugi na drugu, i tako redom. Okrenuti ledjima članovima CK, licem delegatima. U sredini predsednik Si Djiping. Prvo se svira himna. Onda predsednik Si (Kinezi prvo pišu prezime pa ime) čita imena preminulih članova CK izmedju dva kongresa. Odaje se pošta minutom ćutanja.

A onda predsednik počinje da čita svoj govor, koji su svi delegati dobili  u pisanoj verziji. Zapanjujuće je kako velikom salom Doma Naroda nad kojom sa tavanice dominira ogromna zvezda petokraka odjekuje zvuk papira, kada delegati okreću listove prateći izlaganje svog predsednika. Koji je govor čitao jednoličnim tonom, tek povremeno naglašavajući poneke reči, nakon čega bi usledio aplauz. Čaj iz šolje na govornici, koju su konobari menjali u pravilnim vremenskim razmacima, srknuo je tek nekoliko puta. Devojke koje su služile čaj članovima CK ulazile su u salu gotovo strojevim korakom, svaka zadužena za po jedan red, i u savršenom skladu i pravoj liniji kretale se od jednog do drugog člana. Zabeležili smo i da su članovi obezbedjenja, njih četvorica, u jednom momentu utrčali i izneli jednog člana CK u invalidskim kolicima.

U govoru se Si Djiping  dotakao skoro svih značajnih tema, počev od ekonomije i vojske, pa do ekologije i otvaranja radnih mesta. Najpre je, u ime delegata prethodnog, osamnaestog kongresa, podneo izveštaj o tome šta je sve uradjeno za proteklih pet godina. Naveo je impoznantne brojke, ali i najavio ciljeve Komunističke partije Kine i Narodne Republike Kine u narednom periodu.

Kina je tako izmedju dva kongresa, prema navodima iz govora predsednika Si Djipinga, smanjila stopu siromaštva sa 10,2% na manje od 4 odsto, što u prevodu znači da je više od 60 miliona ljudi izvučeno iznad granice siromaštva. Svake godine se otvori oko 13 miliona radnih mesta u urbanim sredinama, čime Kina planski raseljava gradjane iz ruralnih predela, kreirajući poslove za njih i stvarajući održiv razvoj.

Kina tako planira da „Socijalizam sa kineskim karakteristikama“, kako nazivaju svoje društveno uredjenje, u narednom periodu znatno unapredi. Ono što je takodje značajno, a što je predsednik Si najavio, je ostvarenje „Kineskog sna“.

Za naciju čija istorija i kultura doseže i do pet hiljada godina unazad, i koja je vladala dobrim delom onog što je tad bio svet, jasno je šta znači „Kineski san“. Si to nije ni krio. Socijalizam sa kineskim karakteristikama, koji je u Kini postao uspešan, model je za ostale zemlje koje žele da sačuvaju svoju nezavisnost i koje na taj način žele da razvijaju svoje društvo. Si je posebno apostrofirao da će Kina i dalje voditi miroljubivu politku, izbegavajući konflikte, da se neće mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja, ali i da će jačati svoju vojsku.

Kao što to rade u Kini, postepeno i u kontinuitetu, Kinezi sada svoj uticaj šire i ka svetu. Inicijativa „Pojas i put“ koji je Si lansirao 2013. godine, pored ekonomskog, ima u planu i meki uticaj na zemlje partnere. U okviru tog projekta koji će, sasvim sigurno, sa iznosa koji se mere desetinama milijardi dolara prerasti u stotine milijardi, Kinezi podrazumevaju investicije u infrastrukturu zemalja koje se nalaze na novom Putu svile, ali i uspostavljanje sardnje koja će kroz kulturu, medije, obrazovanje... doprineti kineskoj dominaciji u svetu. U ekonomiji su već uspeli, nema sumnje da će to uspeti i u drugim segmentima, strpljivo i polako, i strateški sigurno.

Kina je, upravo tom svojom strategijom, od proizvodjača jeftinih kopija svetskih robnih marki, postala zemlja koja prednjači u razvoju savremenih tehnologija. Kinezi su na svoj uspeh veoma ponosni i stalo im je da svetu pokažu svoja dostignuća.

Domaćini su tako delegaciju od 32 novinara iz 27 zemalja koje se nalaze na trasi projekta „Pojas i put“, proveli i sa ponosom pokazali svoje tehološke novotarije. Program je bio organizovan od ujutru do uveče, sve na tragu teza iz predsednikovog govora.  Tako je na „Pojas i put novinarskom forumu“ razgovarano o većoj saradnji novinarskih organizacija, razmeni iskustava, boljem upoznavanju naših gledalaca, slušalaca i čitalaca sa kulturom drugih zemalja.

 

Izložba najsavremenijih tehnoloških dostignuća izmedju dva kongresa, foto:gminfo.rs

Predstavili su nam i Peking Expo Centar, u kojem je organizovana izložba najsavremenijih tehnoloških dostignuća izmedju dva kongresa. Od nano tehnologije, u koju je spakovana minijaturna kamera visoke rezolucije koju pacijent proguta a ona snima ceo abdomen kroz koji prodje i to u realnom vremenu prikazuje u visokoj rezoluciji na monitoru pre nego što je pacijent izbaci iz tela, preko modela super brzih vozova i najnovijeg kineskog putničkog aviona C 919, do najnovijih satelita koje je Kina počela da proizvodi i lansira na komercijalnoj osnovi i za potrebe drugih zemalja, ali i raketnih sistema kineske vojske.

 

 Minijaturna kamera visoke rezolucije koju pacijent proguta a ona snima ceo abdomen kroz koji prodje, foto:gminfo.rs

Novinare su  poveli i u obilazak Tijandjina, grada udaljenog oko 150 kilometara od Pekinga. Poslednjim modelom brzog voza, koji je na relaciji od Šangaja do Pekinga uveden sredinom septembra. Čija je brzina ograničena na 350 kilometara na čas, iako je na testiranju dostigao čitavih 486 km/h. I koji je, uz dva usputna zaustavljana u Tijandjin stigao za neki minut više od pola sata.  Prva brza pruga u Kini otvorena je u oktobru 2003. godine i povezivala je Ćingdao i Šenjang. U avgustu 2008. godine spojeni su Peking i Tijandjin, a u junu 2011. godine brzom prugom dugom 1 318 kilometara kojom se preveze 80 000 ljudi dnevno povezala je Šangaj i Peking. Danas mreža brzih pruga u Kini ima preko 22 000 kilometara, dok je još 11 000 kilometara u izgradnji. Inače, ovi brzi vozovi su komforniji od aviona, a prilikom ulaska u njih, na železničkim stanicama prolazi se ista bezbednosna procedura kao i na aerodromima.

 

Poslednji model brzog voza, čija je brzina ograničena na 350 kilometara na čas, iako je na testiranju dostigao čitavih 486 km/h, foto:gminfo.rs

U Tiajndjinu su nam domaćini predstavili i Eko City, deo grada udaljen 45 kilometara od centra. Prostire se na preko 30 kvadratnih kilometara, a izgradnja je počela 2007. godine, kao zajedničko ulaganje Kine i Singapura. Na poljima uz sam Pacifik, na kojima su ranije bili bazeni na kojima se skupljala morska so, tlu koje je bilo slano i porozno, i na kojem zbog presoljenosti nije moglo ništa da uspeva, danas je moderan grad. Projektovan za 350 000 stanovnika, sa ogromnim zelenim površinama, jezerom, obnovljivim izvorima energije, koji je od 2015. godine podigao svoj BDP sa 10 milijardi juana (oko 1,5 milijardi dolara) na oko 20 milijardi juana do kraja ove godine, sa procenom da 2020. godinu završi sa čitavih 50 milijardi juana (7,5 milijardi dolara).

U Kini su veoma ponosni na svoju politiku „Ekološke civilazicije“, kojom pokušavaju da stanu na put ogromnom zagadjenju koje je rezultat prevelikog razvoja. Upravo je rekultivacija tog prostora u Tijandjinu pokazala da se za vrlo kratko vreme zagadjanje može sanirati i život uvesti u visoke ekološke standarde. Ipak, u Pekingu je, dva dana nakon početka kongresa, smog prekrio grad.

Ponosni su Kinezi i na svoj visokotehnološki razvoj. Pokazali su nam nekoliko tehnoloških parkova, u kojima razvijaju nove tehnologije. Kina je planski, pre dvadesetak godina, počela da šalje najbolje djake na najprestižnije svetske univerzitete, i da ih nakon školovanja vraća u zemlju, sa ciljem da unapredjuju znanje, i ostavruju nove tehnološke uspehe, ali i da postavljaju nove obrazovne institucije, u kojima bi svoje znanje prenosili. Rezultat takve politike je da danas preko 600 000 mladih godišnje diplomira na visokotehnološkim fakultetima, i odmah se šalje na usavršavanje u mnogobrojne institute koje je Kina u medjuvremenu osnovala. Rezultat je već vidljiv u napretku savremenih tehnologija, a utisak vašeg reportera je da će Kina tehnologijom osvojiti svet. I Tiajndjinu smo videli kako se autoput ne gradi već – montira! Baš u momentu kada smo prolazili pored jednog gradilišta radnici su montirali već gotove stubove, na koje su navlačili mostovsku konstrukciju. U Pekingu, u oblasti koju je novinar portala Gminfo posetio prošlog decembra, nikla su četiri oblakodera od po bar pedesetak spratova. Na dva su završni radovi na poslednjim spratovima, montira se staklena fasada, dok su donji već kompletno zastakljeni. Kinezi u gradnji rade tako što se, dok se viši spratovi zidaju, na donjim već rade završni radovi. Tako se gradnja ubrzava do neslućenih razmera.

Utisak je da Kinezi imaju jasan plan kako da preko ekonomskog, kulturnog i obrazovnog uticaja zagospodare svetom. A da jačanje armije, koje je Si Djiping najavio, služi samo da odvrati one koji bi da im se ispreče na tom putu.

 

Petar Jeremić

 

 

 

Tokom kongresa komunikacija u Kini je otežana. Poznate aplikacije,već korišćene prilikom ranijeg boravka u Kini, koje služe da se uloguje na gmail, gugl i fejsbuk sada jednostavno nisu bile od koristi. Reporter portala Gminfo nije čak uspeo ni sms porukom da odgovori kolegi koji živi i radi u Kini. Čak su i primerci Global tajmsa, kineskog lista na engleskom jeziku, koji je donosio zanimljive informacije sa kongresa, pred polazak kući nestali iz hotelske sobe ovog novinara. Da li samo nepažnjom sobarice, ili preteranom revnošću...

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top