„Živeli“ uz Braloviće

„Živeli“ uz Braloviće foto:gminfo.rs

 PRANJANSKO RAKIJANJE

Porodična manufaktura „Bralović“ već godinama proizvodi rakiju na vrhunskom nivou, ali se u poslednje vreme suočavaju sa administrativnim problemima koji im otežavaju prodaju.

Malo ljudi u pranjanskom kraju znaju da su Bralovići pokrenuli proizvodnju rakije, jer je kod njih uvek imalo dosta i dobre rakije. Na etiketu malo ko u pranjanskom kraju obraća pažnju. Šalimo se sa VD gazdama, Milošem i Milutinom, dok je glavni „šef“, sin i sinovac Milan, „na privremenom radu“ u dalekoj, ali prijateljskoj Kini, da im je rakija, recimo, dunja, „Vazdanlija“, malo prozaičnog naziva, jer je pakovanje 0,7 litara. Za vazdan treba mnogo više...

 

foto:gminfo.rs

- Kupili smo pre nekoliko meseci novi kazan od 350 litara komine, koji je napravio čuveni majstor „Čukura“ Čvrkić sa Kablara, a koji nas je koštao preko tri hiljade evra. Lampek ima tabarku od jedne tone, a džibra se prosipa automatski, na crevo koje se prikači na sam kazan. Praktično, kad se kazan postavi, nema nikakvih promena, niti se pometa kapak, ni lula, a kamoli šta drugo- govori stariji od braće Bralović, Miloš.

Bralovići ne kupuju voće, već rakiju prave isključivo od svog uzbrana, bilo o kom voću da se radi, a kažu da u kući imaju samo šećera u prahu, i to isključivo zbog domaće štrudle.

- Imamo oko četiri hektara pod voćem, odnosno, nešto malo manje oko tri hiljade sadnica, a godišnje u proseku ispečemo oko tri hiljade litara rakije, što, praktično, znači da svaka stabljika da oko jednog litra rakije- kazuje Miloš, dodajući da je prskanje voća kod njih svedeno na najmanju moguću meru.

 

Bralovići, foto:gminfo.rs

Glavna proizvodnja Bralovića je šljivove rakije, a sorte su čačanska „Rodna“, „Lepotica“, kao i stari dobri „Stenlej“.

- Osim šljive, imamo proizvodnju rakije od kajsije, dunje, viljamovke, kao i mnogobrojne likere- od trešnje, maline, jagode...- govori mladji od braće, Milutin.

Trenutno, Bralovićima najveći problem pravi situacija prema kojoj ni sami ne znaju kako mogu i gde da prodaju svoje proizvode.

- Zakon nije do kraja definisan, pa tako je i nama, kao i ostalim proizvodjačima ostala „rupa u zakonu“, prema kojoj možemo da se ponašamo i „ovako i onako“. Naime, ostaju dileme da li mi, kao mali proizvodjači možemo da prodajemo rakiju kao naš autohtoni proizvodi, jer, koliko mi razumemo zakon, onoliko koliko imamo voća, toliko, praktično, možemo i rakije da ispečemo. Ipak, veliki problem nam predstavlaju akcizne markice, jer smo u neravnopravnom položaju sa većim proizvodjačima rakije, koji svoje proizvode plasiraju na domaće i inostrano tržište po, skoro, pa duplo višim cenama. Konkretno, ako jedna akcizna markica košta 136 dinara po flaši, a najmanja moguća porudžbina je dve hiljade komada, ko će to, od nas malih proizvodjača da ispoštuje i plati, odnosno, kad će to da nam se isplati. Takodje, prema nekim propisima, mi bi mogli samo da proizvodimo samo „meku“rakiju, pa da je onda prodajemo krupnim proizvodjačima, a veliki problem predstavlja i angažovanje tehnologa koji svoje radove naplaćuju astronomski skupo. Pritom, velike firme litar naše rakije otkupljuju po devet dinara po stepenu, što je za nas apsolutno neprihvatljivo-pita se Milutin, dodajući da su dobili „direktivu“ iz Kine da se rastave stare vagonske kace i na njihovom mestu naprave nove, betonske. Posao je za sada uradjen do pola.

Milutin Bralović je, inače, sa svojim šurakom, Kostatinom Stanojevićem, idejni tvorac pranjanske „Rakijade“, jer su se godinama raspravljali ko bolje podnosi alkohol- „Bralovići“ ili „Lokva“. Milutin je i ekipno i pojedinačno višegodišnji pobednik ove manifestacije...

 

 

Goran Trifunović

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top