Veliko srce "malog" čoveka

HUMANISTA  Stanoje Markeljić HUMANISTA Stanoje Markeljić foto: M. Bošnjak

Stanoje Markeljić (73) jedan je od najvećih dobrotvora u Gornjem Milanovcu

Decenijama pomaže ugroženima, pa i sad kad su mu sin i snaha nezaposleni

Postoji u Gornjem Milanovcu mnogo (pre)bogatih ljudi tvrda srca, kad sugrađanima ugroženim od teških bolesti, neimaštine, nemogućnosti školovanja talentovane dece, gubitka doma usled poplava ili požara, zaista treba pomoć imućnih a nesebičnih osoba. Nasuprot njima, Stanoje Markeljić (73) „mali“ čovek prosečnog imovnog stanja, čovek je baš velikog srca. Jedan od retkih dobrotvora, koji decenijama Kolu srpskih sestara i Crvenom krstu redovno darivaju poveće novčane iznose, makar su i sami često trpeli oskudicu. Čini to iako su mu sin Ivan i snaha Milica nezaposleni, a on im pomaže...

Markeljićeve dobrotvorne donacije ukupno su vredne na hiljade evra, ako ih preračunamo u tu valutu. Za sve njih ima zakonite priznanice humanitarnih organizacija. Pokazuje nam ih samo kao dokaz protiv moguće neverice, nikako zbog samohvale. Jedva pristaje i da ovaj kratak razgovor s njim objavimo. Uz novčana davanja za ugrožene, poznat je i po fizičkom, teškom a čestom radu za njih. Uprkos bolesti i poodmaklim penzionerskim godinama.

- U četvrtom razredu srednje Ekonomske škole prvi put sam dao krv. To je odredilo moj kasniji humanitarni put. Davao sam krv sve do 1995. kad sam se razboleo od srčane aritmije i još nekih, kako kažu lekari nešto lakših bolesti. Za dve godine vojnog roka u bivšoj JNA, u mornarici, zbog davanja krvi bio sam čak 105 dana na nagradnim odsustvima. Neko će reći, da mi samo ta odsustva bila motiv. Nisu, verujte, jer u protivnom ne bih nastavio da dajem krv svih tih godina posle služenja vojske – objašnjava Stanoje.

Na „zborniku“ priznanica koje listamo, stoje iznosi od po nekoliko hiljada, do nekoliko desetaka hiljada dinara. Datumi na njima su uzastopni.
- Kolu srpskih sestara prepuštam da same odrede, kome će dati taj novac. Crvenom krstu novac dajem isključivo u Fond za bolesnu decu – kaže ovaj nesebični, humani čovek.

 KUĆA BESKUĆNICIMA

- NAKON progona Srba iz Krajine, časnoj porodici sa Banije ponudio sam svoju očinsku kuću u selu Šarani, koju sam svojevremeno gradio i u neimaštini. Uštedeo sam novac da toj porodici kupim i poklonim dve krave. Međutim, ona se predomislila i otišla da živi u Vojvodinu. A tada niko ni slutio nije, da će upravo ta kuća 2013. biti eksproprisana pa srušena za trasu auto-puta Beograd-Južni Jadran. Da se ta porodica uselila u nju, poklonio bih joj deo novca od eksproprijacije, da nađe drugi dom – setno priča Stanoje.

BOLESTAN U SEČU

- KAD je Kolo srpskih sestara molilo ko će besplatno seći drva za dve siromašne devojčice, čiji su roditelji umrli, smesta sam se javio, iako bolestan od aritmije srca. Jer, rodbina neće da im pomogne... Duša mi je cvilela za njima... Sekli smo ta drva za ogrev na planini Vujan moj sin Ivan, njegov drugar Rajko Jovanović i ja – veli naš sagovornik.

 

Milorad BOŠNjAK

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(7 glasova)

 

 

 

 

 

Go to top