Proslavili 66 godina mature

 

Vreme matura i novih početaka,  za neke je prilika da se ponovo okupe i sete nekih prošlih vremena.

Generacija koja je 1950. godine završila osmi razred Gimnazije, prošlog vikenda je proslavila 66 godina mature. Tim povodom naš sagovornik bio je penzionisani profesor srpskog jezika i književnosti  Miroslav Laudanović.

 

Nakon završene osnovne škole iz Boljkovaca, Miroslav Laudanović je 1942. godine, nakon položenog prijemnog ispita, upisao gimnaziju u Gornjem Milanovcu.
- Današnja deca smatraju završni i maturski ispit teškim, započinje razgovor sa nama gospodin Laudanović i dodaje, nekada su maturski ispiti sadržali sedam do osam predmeta... Polagali smo srpski, matematiku, biologiju, hemiju, strani jezik, istoriju, geografiju, fiziku.

Osmi razred Gimnazije zavšio je u Beogradu i seća se kako je tada sve izgledalo.
- U Beogradu se nije slavio završetak srednje škole, a mislim da su se ovde okupili u Hotelu. Bilo je to posleratno vreme, zemlja se tek obnavljala. Posle časova obavezno, a često su nas i sa časa izvodili, kako bi organizovano čistili ruševine, a potom i gradili nove zgrade. Moja generacija je radila na obnovi. Gimnazija je bila srušena, tako da smo prvi i drugi razred učili po privatnim kućama i zgradama. Često smo morali da ponesemo „šamlice“ i stolice kako bismo svi seli. Već od polovine trećeg razreda su učionice u gimnaziji osposobljene, te smo tamo nastavili školovanje, - priča Laudanović.

Gimnaziju je 1942. upisalo oko 130 učenika, bilo je jedno žensko i dva muška odeljenja, a završilo je njih 60-ak.
- Đaka je bilo, ali nije bilo profesora. Evo na svedočanstvu piše Priznaje se razred bez ocene iz matematike, crtanja i fizičkog. Nakon oslobođenja, u svakom odeljenju je nedostajalo učiteljskog kadra. Tek u sedmom razredu su nastavnička mesta popunjena. Bilo nas je tri odeljenja do četvrtog razreda. Potom su se osposobile i druge škole, tako da su đaci iz Ljiga prešli u Ljig a nama je ostalo dva odeljenja. Po završetku male mature dosta đaka je otišlo u strukovne škole i na zanate,- kaže Miroslav.

 

Nakon završetka gimnazije 1950.godine ove generacije su nastavile da se okupljaju svake pete godine.
- Okupljali smo se u raznim kafanama, uz muziku i evociranje starih uspomena divno smo se družili. Spremao se kako je ko mogao, nije se razmišljalo o kozmetičarima, skupoj garderobi. Bitno nam je bilo da se okupimo, a ne ko će više novca dati na odevanje. Nekako se na okupljanjima ispričamo o svemu. Obično se tada setimo ko je kada slagao da je bio bolestan, ko se zaljubljivao. Znali su i nastavnici da ih lažemo, ali pošto smo bili dobri đaci, gledali su nam kroz prste. Od 2000.godine se sastajemo svake godine, tako da smo ove godine proslavili 66 godina mature. Okupilo se svega nas 13, većina je otišla iz Milanovca. Ima i onih koji su u Milanovcu, pa ne dolaze na okupljanje. Stigle ih i godine i obaveze, - priseća se sa setom penzionisani profesor srpskog jezika i književnosti, Miroslav Laudanović i dodaje...
- Ako uporedim tadašnje vreme i danas, onda smo u periodu odmah nakon oslobođenja bili bezbrižniji, jedna apsolutna radost - slobodna zemlja. Sve do raspada Jugoslavije smo rekao bih, bili srećniji. A u školama i na ulici se znao red. Poštovao se stariji,- kaže na kraju razgovora za naš portal Laudanović.

Iako je posle rata zemlju zahvatila nemaština i glad Miroslav Laudanović smatra da su bili bezbrižniji i srećniji nego današnja mladež.

 

(gminfo.rs)

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(7 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top