Imovina familija Lazović i Drobnjak DVAPUT OTIMANA

PONOSNE I U MUCI   Slavica i Ankica Lazović PONOSNE I U MUCI Slavica i Ankica Lazović foto:M. Bošnjak

Tužna sudbina familija Lazović i Drobnjak i časno sticanih poseda pod Rudnikom

Prvi put oduzeta 50-ih godina, a ono što im je vraćeno od nje drugi put, za Koridor 11

Listajući tužno čudom sačuvane tapije o žuljevito, zakonito stečenoj basnoslovnoj imovini svojih predaka po očinskoj i majčinskoj „lozi“, dvaput otimanoj – prvi put pedesetih godina od vlasti KPJ, drugi nakon povratka jednog njenog dela restitucijom ali opet uzetom i upropašćenom za gradnju Koridora 11 – sestre Ankica (51) i Slavica (50) Lazović u Gornjem Milanovcu ne plaču javno. Ponosite su, uprkos teškim nepravdama iz prošlog veka i naših dana, te mučnom upornom traženju pravde.

Ova dupla otimačka sudbina istih poseda retkost je i u Srbiji, gusto načičkanoj bespravnim oduzimanjem imovine od strane državnih „čičaka“ tokom više od pola veka.

USPOMENE Tapija Lazovića iz 1892.

 

Kroz obespravljenost, nostalgiju za posedima koji jesu, a uzurpacijama „nisu“ njihovi, nadasve kroz uspomene, naše sagovornice poniru u nekadašnja i sadašnja vremena, slike... U već požutele akte, ali i u najnovije, koji sudski ne žute, niti se one zbog njih crvene. Naprotiv.

- Epopeja pošteno sticanih imanja i njihovo udruživanje ženidbama i udajama, zadesila je prvim otimanjem naše predačke familije: očinsku Lazović i majčinsku Drobnjak/Tomić. Puno je dokaza o sticanju i otimanju. Uvećavanje porodičnog kapitala trajalo je 250 godina! Turski popis iz 1823. (imajmo na umu da su podaci o stvarnom imetku skrivani pred turskom vlašću!) imetak familije Lazović procenio je na sto, a Drobnjaka na 108 zlatnih dukata. Kasnijih decenija, taj kapital se množio trgovinskim poslovima u Srbiji, pa Austriji i Italiji, sve do fašističkih diktatura u njima... Ali i brakovima, mirazima. Svaka naša čukunbaba imala je najmanje po dva kilograma zlata, ne u nakitu jer se nijedna nije „kinđurila“, nego u platežnim dukatima, kojima su kupovana vredna imanja – objašnjavaju ojađene sestre.

Dugo traje nabrajanje samo najvažnijih poseda Lazovića i Drobnjaka, koji su sada u državnim ili u ko zna čijim rukama: stotine hektara plodne zemlje i šuma a samo mirazima ih je u te domaćinske kuće „donošeno“ i po 40, dućani za domaću (vele)trgovinu i izvoz šljive, krzna, kože i stoke u Beč, Rim... Kovačke radnje moderne u ta vremena, kafane, kuće, placevi... Ovi poslovni ljudi bili su poznate patriote. Zato su Jeftimija Lazovića (brat pradede sestara Lazović) Austrougari streljali 1914. u Ručićima, Živojin gine na Mačkovom kamenu, Miladina vode u logor Ašah u Austriji. I tako redom. Mnogi su nosioci Albanske spomenice, Karađorđeve zvezde...

Da nisu stradavali, još bi veće potomstvo i kapital stvorili. U Drugom svetskom ratu, članovi ovih porodica spašavali su živote patriota Srba od Nemaca, nekima otkupili „glave“. Za taj spas najslužniji je Miloje S. Tomić, pradeda sestara Lazović po majčinskoj liniji.

 

            

Pradeda Miloje S. Tomić 

 

Pradeda Radomir M. Lazović 

- Kao da nisu... Jer, uprkos patriotizmu, bez imalo političke ili druge krivice, posle rata počinje im oduzimanje poseda, najviše 1953. Deo sam 2013. vratila restitucijom, ali nam je oduzeta ponovo, za gradnju Koridora 11. Ono što nije eksproprisano, upropašćeno je. Zahtevamo eksproprijaciju i tog nezakonito upropašćenog dela. Upućuju nas na upravni spor, a ne daju nam ni predmet na uvid! Dozlogrdile su nam te otimačine i borbe za pravdu, ali borićemo se! – veli Ankica Lazović.

 

RAČUNICA
I po najmizernijoj računici, preci i potomci pomenutih porodica izgubili su stotine hiljada evra, koliko bi im otete nekretnine vredele u današnjim merilima i valutama. Donosile bi basnoslovnu dobit. Umesto toga: borba i za ono malo vraćenog pa nanovo otetog imetka...

PRVE ŠIVAČICE „MODNE KONFEKCIJE“
- NAŠA mati Budimka bila je, u početku svojom šivaćom mašinom, jedna od prvih osam šivačica Modne konfekcije „Rudnik“, koja je tad, kao mala firma, bila na uglu Rajićeve i Hajduk Veljkove ulice, usred grada, pa posle prerasla u svetski gigant. Mati je i to iz duše radila, verujući da šije neko dobro naspram sveg zla u Srbiji i prema našim familijama – pričaju sestre Lazović.

„VREME SMRTI“
U ČUVENOJ Lazovića kafani u selu Vrnčani, koja je „spajala“ jug i sever Srbije, a radila od 1893. do 1927. jedno vreme bio je štab pobedničke ofanzive Živojina Mišića. Zato je Austrougari u okupaciji ruše, Lazovići obnavljaju. Ona je deo romana „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića. Poznanici Lazovića, izginulih, obespravljenih, kažu da su oni kolektivno prošli kroz stvarno vreme smrti.

 

 

 foto:arhiva sestara Lazović

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

Go to top