Bivši stolar Ratko Ikić postao samouki slikar, čuven po svojoj galeriji u Americi

AKADEMCI GA DECENIJAMA CENE Ratko Ikić sa delom svog opusa AKADEMCI GA DECENIJAMA CENE Ratko Ikić sa delom svog opusa foto: M. Bošnjak

ZADIVIO I „NOVI SVET“

Iz te galerije u Ulici Nord Aršland u Čikagu slike krase kolekcije širom SAD

IAKO potpuno samouki slikar, bivši stolar Ratko Ikić (77) ne prestaje da svojim delima već četiri decenije zadivljuje Srbiju, a naročito „Novi svet“, Ameriku, gde je od 1995. otkrio i vlastiti novi svet. Toliko, da slike Ratkovom dušom i vizijama slikane, iz njegove galerije u Ulici Nord Aršland u Čikagu krase zidove kolekcionara širom SAD i drugih zemalja, a likovni kritičari im daju odlične ocene.

Naš neobični sagovornik sad živi u Kragujevcu. Stvaralačkim porivom vezan je za Gornji Milanovac, gde je sedište Udruženja radnika umetnika Srbije i Crne Gore, u koje se ubrzo po povratku sa prekookeanskog kontinenta zdušno učlanio, našavši i u njemu još jednu podršku kako takođe samoukih, tako i akademskih slikara, pripadnika tog udruženja.

- Još 1965. sam u Kragujevcu otvorio privatnu stolarsku radnju. Išlo mi je dobro. Radio sam sve vrste ramova, štafelaje za mnoge slikare, iz tog grada i odasvud. Vremenom, kako sam im uramljivao slike, osećao sam u sebi sve jači duševni zov, da i sam pokušam da slikam. Tako, prve slike naslikah još pre 40 godina. Stajale su u toj stolarskoj radionici. Kad su poznati umetnici dolazili po svoje uramljene slike, gledali su i te moje, uopšte ne znajući da su moje, govorili: „Ovo su majstorska dela! Ko su im autori“? – seća se Ratko svojih umetničkih početaka.

SAKUPLjAČ U šerpi više od 1.500 značaka, foto:M. Bošnjak

Kad su mu se dela pročula Šumadijom, učlanio se u Likovni studio fabrike „Zastava“, mada nije bio njen radnik. Iz njega je mnogo kasnije, kad je „Zastava“ zamirala, nastalo u Gornjem Milanovcu pomenuto svesrpsko udruženje, u kojem ima još živih članova studija.

- Nemirni duh me 1995. odveo u Ameriku. Isprva sam kratko radio u vodoinstalaterskoj kompaniji, sa privremenom dozvolom za boravak, ali sam je napustio pre no što je dozvola istekla. Jer, svakog dana sam obilazio slikarske galerije, javne i privatne. Imao sam novca da kupujem platna, ramove... Slikao sam najpre na ulici, kao još mnogi. Kad sam uradio 20 slika, odnesem ih ravno u instituciju „Sidihor“ u Čikagu, koja izdaje radne dozvole dokazanim umetnicima. Kad su analizirali te moje slike, odmah su mi dali ne samo radnu, već i dozvolu da otvorim privatnu galeriju! Zakonitu. I otvorio sam je u tom gradu, u Ulici Nord Aršland, nazvao je „Art gallery on street“ (Umetnička galerija na ulici). Iz sete, jer sam u Americi i počeo da slikam na ulici. Držao sam u njoj samo svoje slike. A prodavale su se dobro. Teme i motivi: pejzaži uglavnom američki, portreti naručioca... Ali, pre godinu sam se vratio u Srbiju. Kako me onaj nemir 1995. odvukao u SAD, tako me natrag dovukla teška nostalgija – setno nastavlja ovaj visoko cenjeni slikar samouk.

Po povratku, grad mu izdaje dozvolu da otvori „Atelje Ikić“. – Imam penziju srpsku, a ne američku! Imam sve vreme ovog sveta, slikam svakodnevno – zaključuje Ikić.

 

 VERA MU JE „KOLEDž“
- PRIČAO sam svim Amerikancima, koje je oduševljavala moja samoučka umetnost: „Nisam završio koledž. Verujem u Gospoda Boga. Od njega sam dobio život, talenat. Pre svakog slikanja, pomolim se Bogu da ono uspe. E, to je moj „fakultet!“ – prepričava Ikić.

 ZNAČKE I FILATELIJA
ODAVNO, naš sagovornik se, osim slikarskog, bavi sa još dve vrste kolekcionarstva: ima zbirku od 1.500 značaka iz celog sveta, i filatelističku sa više od 70 hiljada maraka!


Milorad BOŠNjAK

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

 

 

 

 

Go to top