Ima li u vašem fudbalskom sećanju mesta za one dane kada se nije znalo da li je neki igrač bio u ofsajdu iako ste bili u stanju da vrtite snimljene utakmice i te situacije po ko zna koliko puta?

Kao i kada bi neki igrač prošao bez zaslužene kazne za neki nameran, a od sudije neviđen start, tako su i situacije sa nedosuđenim ofsajdom znale da nas dobrano iznerviraju naročito ako su dosuđene na štetu tima za koji navijamo.

Još bi gora situacija bila ako je od ishoda sumnjive situacije zavisio dobitak na našem klađenju – onda bi to zaista dovodilo do erupcije besa i nezadovoljstva u našim srcima i dušama. 

Takvi trenuci bi nas navodili na misli i prizivanja nečega što bi to zanavek moglo da reši, i da omogući sudijama da svoje greške – namerne ili ne – mogu u narednim trenucima i da isprave. Nekako smo instinktivno bili uvereni da će to u potpunosti rešiti dosta stvari u fudbalu, i da će doprineti njegovom boljitku i pravednijim ishodima. Nakon dosta isprobavanja i eksperimentisanja, 2018. godine nam je stigla nova tehnologija – “Video Assistant Referee” poznatija svima pod skraćenicom VAR.

Malo po malo, širila se prvo po najvećim fudbalskim ligama, da bi se sada primenjivala na svim kontinentima gde se fudbal i igra. I mi smo i tada mislili da će ona biti besprekorna, i da će ova tehnologija doneti samo dobre stvari u svet fudbala. Na papiru se to možda i činilo tako, ali je praksa ubrzo počela da pokazuje drugačije. 

Na terenu sada zahvaljujući VARu zaista gotovo da ništa ne može da se dogodi, a da to ne bude zabeleženo. No, i pored toga se javljaju određeni problemi koji ovu inovaciju čine upitnom. Prva i osnovna zamerka je što se ona primenjuje samo kod određenih situacija kao što su one da li je u pitanju gol ili nije, da li je bilo penala, i da li je neki igrač zaslužio crveni karton ili ne. Sve ostalo i dalje ostaje u maglovitom polju slobodnih sudijskih uverenja, a ona se čine sve više problematičnim.

Zapravo, čini se da su sudije nekako vremenom postalo lošije, i da su njihove odluke pogrešnije, a VAR je to samo pogoršao. Zašto? Sudije se nekako sve više oslanjaju na to da će moći po potrebi da pogledaju snimak ako nisu sigurni u nešto, i da će im biti sugerisano ako su eventualno pogrešili, a to slabi njihovom samopouzdanju na terenu.

Sve ovo dovodi do preispitavanja nekih očiglednih odluka, ili što je još gore, do suđenja nekih stvari koje nikada ne bi sudili ili videli da VAR tehnologija ne postoji. To onda dovodi do opravdanog nezadovoljstva kod igrača i trenera, a sve to zajedno šteti fudbaskoj igri kao takvoj. 

Druga stvar koja se ovde javlja kao problem je što ni igrači više nisu sigurni kada je i da li je gol ili nije, te to dovodi do pomalo i smešnih situacija u kojima igrači i dalje proslavljaju odmah gol da bi već nakon nekoliko trenutaka shvatili da je radovanje bilo uzaludno.

Drugi igrači bivaju oprezniji, a to onda dovodi do gubitka spontanosti u ovim trenucima što je jedna od draži svakog gola. Svi bivaju okrenuti ka sudiji u iščekivanju odluke ili eventualnog gledanja snimka. I ne samo da su igrači ponekad u neverici – slična stvar je i sa onima koji su se kladili na određene utakmice koji nakon gola ne znaju da li da se u prvom trenutku raduju ili ne. I dok u momentima opuštanja na MerkurXtip sajtu išćekujete ishod poslednje utakmice na tiketu, budite uvereni da će VAR uspeti da vam, na ovaj ili onaj način taj momenat uzbuđenja i pokvari. 

Sa neke treće, ali možda i najvažnije stvari gledano, spontanost između svih aktera na terenu se primenom VAR tehnologije se polako gubi. Ta čar između igrača, dešavanja na terenu i sudija kao dela igre je nestala jer se čini da ljudski faktor lagano gubi svoju primarnu ulogu na “travnatom tepihu”.

Da ne bi bilo pogrešnih shvatanja – jasno je da svi grešimo, i da to čine i sudije, i da je to i deo fudbalske igre. I normalno je želeti da tih grešaka bude što manje. No, svi dobro znamo da mnogi momenti u fudbalskoj istoriji ne bi ostali zapamćeni da je postojala mogućnost da se video snimci vraćaju u beskraj, da se gleda po stotinu puta, i analizira svaki, pa i najmanji detalj u akciji. Nekako se čini da to nije onaj stari fudbal, fudbal u svojoj nesavršenosti kao i svaka stvar na ovome svetu.

Pravila jesu tu da se poštuju, i sudije jesu te koje bi trebalo da ta pravila i sprovode i da igru učine poštenom, ali bi sklop okolnosti koji je proizveo neku nenamernu grešku možda trebalo ostaviti takvim. To je ono što i nas, a i ovu fudbalsku igru čini ljudskom u svojoj srži. U nekim drugim igrama kao što je to recimo kazino to možda i nije tako, i tamo pravila jesu drugačija i lakše primenjiva. No, zbog svega ovoga fudbal i nosi toliko specifične draži u sebi, te ne bi trebalo toj “najsporednijoj stvari na svetu” i njenim ljubiteljima oduzimati jednu od esencija koja je i čini takvom.

PR TEKST