• 10 avgusta, 2020

Komentar; Atentat naslovnom stranom

PIŠE Petar Jeremić

 

U spisak manipulacija režima Aleksandra Vučića juče je dodat još jedan atentat, sada naslovnom stranom NIN-a. Vučić, koje je, eto, preživeo ko zna koliko nepostojećih atentata do sada, juče je, po tumačenju režimskih manipulatora, bio na meti snajpera iz kog, da ti manipulatori nisu reagovali, metak u njega samo što nije bio ispaljen.

Metak iz snajpera, pred kojim se, dragi nam predsednik našao u svoj svojoj hrabrosti, nije mogao biti ispaljen sa naslovne strane novina, na kojoj je fotografija objavljena. Predsednik nam je bliski sustret sa tom puškom uživo preživeo još 27. juna 2017. godine, na otvaranju sajma naoružanja na Beogradskom sajmu. Fantomska agencija Tanjug je fotografiju tog dana objavila, nekoliko medija je i prenelo tada. I onda to nije bila nikakva aluzija, nije bio poziv na nasilje, nije bio atentat.

Istina, NIN je fotografiju kropovao, za neupućene iskrojio, da bi mogla da se uklopi u format naslovne strane. U originalu je fotografija vodoravna, i na njoj je sa leve strane još jedna puška uperena u Vučića i Dodika, a sa desne neki lik koji hoda ispred ove dvojice. Kropovanje može biti kršenje autorskih prava fotografa, ali nije pokušaj atentata.

Naslov uz fotografiju jasno ukazuje i povezuje pušku, Vučića i Krušik, aferu koja drma same temelje ove vlasti.

I samo je bolesnim umovima iz gebelsovskog propagandnog štaba, smeštenog u vili Bokeljka na Dedinju, mogla da padne na pamet ideja o atentatu. Niti im je prva, niti poslednja. Ideja je, u stvari, da se skrene pažnja sa teksta u NIN-u, koji iznosi još optužujućih činjenica po vlast u aktuelnoj aferi, sa afere Jovanjica, sa lažnih diloma i doktorata…

Naredba iz štaba je stigla tabloidima odmah po objavljivanju naslovne strane na NIN-ovom nalogu na tviteru. Raspalili su iz svih oružja. Sam pogled na spisak onih koji su za manje od tri, četiri sata osudili navodni poziv na predsednikovo ubistvo, jasno je ukazivao na još jednu propagandnu manipulaciju režima. I svi koji su, iz bilo kog razloga, osudili NIN, radili su protiv slobode izražavanja, u korist manipulacije režima.

Jer ta fotografija, koju je pravno nepostojeća agencija Tanjug emitovala pre dve i po godine, i koju su preneli mnogi režimski mediji, tada nikome nije smetala. U suštini, ona sada smeta režimu jer jasno povezuje Aleksandra Vučića sa nedozvoljenom i koruptivnom trgovinom oružjem.

Sramno saopštenje Tanjuga u kojem demantuje da je tu fotografiju emitovao je u stvari pokušaj vernog sluge svih režima, i njegove direktorke Branke Djukić, vernog sluge i prošlog i ovog režima, da sa sebe spere krivicu, i da se uključi u propagandni rat protiv NIN-a. Propaganda, a ne novinarstvo, inače je u opisu posla Tanjuga, koji je pravno prestao da postoji ukidanjem Zakona o Tanjugu još 2015. godine, a sada posluje na osnovu famozne uredbe Vlade o pravnim posledicama gašenja, što će, svakako, jednog dana biti predmet istrage specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal.

Odluka izdavača NIN-a, švajcarsko-nemačke kompanije Ringije Aksel Špringer o povlačenju sporne fotografije sa naslovne strane je nezakoniti pritisak na slobodu izražavanja, o čemu bi, moralo da se izjasni Ministarstvo kulture i informisanja. Odluka redakcije NIN-a da takav stav svog izdavača prihvati, svakako ne služi na čast odbrani dostojanstva novinarske profesije.

Objavljivanje te fotografije na naslovnoj strani nije nikakav etički prekršaj. Zakonski, mogao bi biti, ali samo po osnovu Zakona o autorskim i srodnim pravima, zbog kropovanja, o čemu bi se ipak morao izjasniti nadležni sud. Da li je ta odluka loša procena uredničkog kolegijuma ili ne, može se diskutovati.

Zakonski prekršaj je pritisak na redakciju svih nosilaca javnih funkcija, koji su pritiskali redakciju da tu fotografiju povuče. Zakonski je prekršaj i odluka izdavača. Ringije Aksel Špringer, inače, nije poznat kao izdavač koji podržava slobodu izražavanja. Da ne idemo u prošlost u prošli vek, dovoljno je samo da podsetimo na slučaj iz ne tako davne prošlosti u Srbiji, kada je isti izdavač na zahetev tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, smenio glavnog i odgovornog urednika lista Alo Antonija Kovačevića, jer se njegova uredjivačka politika nije svidela tadašnjem režimu.

Etička dilema za redakciju NIN-a je da li da kolektivno da otkaz takvom izdavaču, što bi režim najviše voleo, ili da nastavi da se bori za istinu svoijim tekstovima, sa naslovnom stranom bez fotografija, kako su najavili.

Jedno je sigurno, ako do sada i formalno nije bilo dokaza da cenzura u Srbiji postoji, od jutros nema sumnje da vlast medije cenzuriše.

 

Violeta

Prethodni članak

Ljubavni problemi, #07

Sledeći članak

Najavljeno ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru Srbije