Pismo Ljubomira Miladinović Generalnog sekretara Crvenog krsta Srbije

Povodom Svetskog humanitarnog dana, koji se obeležava 19. avgusta, Crveni krst Srbije želi da svim volonterima i zaposlenima čestita na svim uspesima, predanom i odanom radu, kao i na požrtvovanju koje ste pokazali obavljajući poslove koji su bili od životnog značaja za najugroženije tokom pandemijske krize ali i u drugim humanitarnim programima i aktivnostima u proteklom periodu.

Svojim radom i rezultatima ste ponovo pokazali da verujete u naše osnovne principe, da ih primenjujete u praksi i da time potvrđujete, kao i tokom svih kriza, svrhu postojanja naše organizacije.

Ekstremni vremenski uslovi postaju sve uobičajenija pojava širom sveta a rezultat su klimatskih promena. Samo su ove godine hiljade ljudi izgubile svoje živote u poplavama, toplotnim talasima i šumskim požarima. Ovog leta, katastrofalne poplave pogodile su zapadnu Evropu, a na drugom kraju sveta, ciklonski vetrovi su uništili delove Indije, požari haraju Mediteranom, Sjedinjenim Američkim Državama, na Dalekom istoku u Sibiru. Ipak, javnost u velikoj meri još uvek vidi klimatske promene kao problem koji će se možda dogoditi nekad i nekom drugom u budućnosti.

Činjenica je da se klimatske promene dešavaju VEĆ DANAS i menjaju naše živote.

Zato je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ove godine posvetila Svetski humanitarni dan, 19. avgust, upravo klimatskim promenama. One utiču na sve nas, a naročito na najosetljivije kategorije građana.

U „Svetskom izveštaju o nesrećama i prirodnim katastrofama za 2020. godinu„ koji redovno objavljuje Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca jasno je dokazano da je svaki sedmi stanovnik u svetu bio na različite načine pogođen nesrećama i prirodnim katastrofama koje su posledica klimatskih promena.

U poslednjih 10 godina čak 1,7 milijardi ljudi je pogođeno negativnim posledicama klimatskih promena.

Jedan od ključnih problema je pitanje dostupnosti pijaće vode i samo ovog leta u sedam opština u Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog prekida snabdevanja pijaćom vodom.

Na Svetski humanitarni dan 19. avgusta sećamo se svih humanitarnih radnika koji su izgubili život ili su povređeni tokom svog rada i pružamo podršku svim saradnicima, volonterima i zaposlenima koji uprkos toj činjenici nastavljaju da pružaju podršku i zaštitu ljudima kojima je to najpotrebnije.

U svojoj istoriji Crveni krst Srbije je imao mnogobrojne uspehe i brojne volontere i zaposlene koji su svojim radom davali primer svima nama, ali i na globalnom planu zbog svog rada bili nagrađeni najvećim priznanjem Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca medaljom Anri Dinan. Dobitnici ovog priznanja su dr Dragan Hercog, Krista Đorđević, dr Olga Milošević i dr Boško Jakovljević.

Međunarodni dani su prilike da se javnost edukuje o najznačajnijim pitanjima koja su od globalnog značaja, da se mobilišu resursi za rešavanje globalnih problema i da se proslave i ojačaju dostignuća čovečanstva.

Ove kao i prethodne godine COVID-19 je bio najveći izazov humanitarnim operacijama širom sveta.

Crveni krst Srbije je sa svojom mrežom organizacija, volonterima i zaposlenima bio na prvoj liniji fronta i svojim delovanjem u zajednici bio kohezivni faktor, bio u direktnom kontaktu sa ljudima koji su se zbog pandemije našli u jako teškoj situaciji i pružao im podršku i pomoć koja im je olakšala život tokom krize koja je po svom uticaju na živote ljudi nezapamćena.

U trajanju ove pandemijske krize Crveni krst Srbije je odgovorio na potrebe stanovništva u situacijama poplava, ali i tokom ovog letnjeg perioda stavljajući na raspolaganje svoje kapacitete radi obezbeđivanja pijaće vode u nekoliko gradova i opština u Srbiji. Poplave koje se stalno ponavljaju u određenim područjima, kao i suše i šumski požari su direktna posledica klimatskih promena.

Crveni krst Srbije sa mrežom svojih organizacija ima svoju nezamenljivu ulogu i u redovnim okolnostima u skladu sa Zakonom o Crvenom krstu ostvarujući u praksi svoju pomažuću ulogu javnim vlastima u humanitarnoj oblasti. Tako pozicioniran Crveni krst Srbije je u situaciji krize izazvane pandemijom mogao da se brzo adaptira i da pomažuću ulogu javnim vlastima u humanitarnoj oblasti ostvari na najbolji mogući način.

Još jednom bismo želeli da naglasimo koliko je važno da nastavimo da sa najvećom ozbiljnošću i odgovornošću primenjujemo sve mere lične i kolektivne zaštite i da to posebno naglašavamo volonterima koji predstavljaju najveći i najvažniji resurs u realizaciji humanitarnih aktivnosti. Samo na taj način možemo da stvorimo uslove za zaštitu sopstvenog zdravlja, zdravlja svojih porodica, koleginica i kolega, volontera, korisnika naših humanitarnih programa i svih sa kojima dolazimo u kontakt.

Jedna od najosetljivijih grupa građana su upravo građani koji se leče u bolnicama a kojima je za medicinsku intervenciju potrebna krv.

Crveni krst Srbije će u svrhu motivacije svih koji ispunjavaju uslove da budu dobrovoljni davaoci krvi, objaviti kampanju Viber stikera posvećenih dobrovoljnom davalaštu krvi.

Želimo da skrenemo pažnju na to da, iako klimatske promene utiču na sve nas, humanost treba da nas sve zajedno podstakne na još veću međusobnu solidarnost.

Kada god su vremenski uslovi nepogodni, rezeve krvi padaju.

A bez davalaca krvi, nema transfuzije krvi i mnogih medicinskih intervencija. Klimatske promene kako u vidu poplava, požara, tako i zemljotresa i ekstremnih niskih ili visokih temeratura remete planove prikupljanja krvi, a kada nema dovoljnog broja akcija i građana koji mogu dati krv, smanjuju se i rezerve krvi. A transfuzija krvi se može primeniti isključivo i samo ako damo krv.

Kada se dogode požari, nemoguće je sprovesti akcije davanja krvi na uobičajeni način a treba znati da i se krvna plazma primenjuje kod saniranja posledica kod pacijenata sa opekotinama, neke od povreda koje prouzrokuju zemljotresi leče se samo uz transfuziju krvi, itd.

Odavno je poznato da ekstremne temperature objektivno utiču na slabiji odziv davalaca na akcije, tada govorimo o sezonskim nestašicama krvi. Jednu od njih živimo danas, zbog izrazito visokih temperatura.

Epidemija korona virusa takođe ne utiče povoljno na prikupljanje dovoljnih rezervi krvi.

Jasno je već danas da ono što je bilo ekstremno i retko, postaje naša svakodnevica. Zato se moramo boriti protiv klimatskih promena ali i učiti da živimo u ekstremnim uslovima, jer život ne može da čeka.

Moramo preduzeti sve da se akcije dobrovoljnog davanja krvi odvijaju kontinuirano, građani osetiti da je neophodno da se akcijama odazivaju i da humanošću svi zajedno damo doprinos opštem interesu. Stikeri posvećeni davalaštvu krvi su samo mali podstrek ali deo mozaika naših aktivnosti da to možemo i trebalo bi zajedno da uradimo.

Ljubomir Miladinović Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.