Svetski dan borbe protiv hepatitisa se obeležava svake godine 28. jula, na rođendan dr. Baruha Blumberga (1925–2011). Dr. Blumberg je otkrio virus hepatitisa B 1967. godine, a dve godine kasnije razvio je prvu vakcinu protiv hepatitisa B.

Ova dostignuća donela su dr. Blumbergu Nobelovu nagradu. Organizacije širom sveta, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i CDC (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), obeležavaju Svetski dan borbe protiv hepatitisa kako bi podigle svest o problemu virusnog hepatitisa, koji pogađa više od 325 miliona ljudi širom sveta.

To stvara priliku da se ljudi edukuju o ozbiljnosti ovih infekcija, naporima CDC-a u borbi protiv virusnog hepatitisa širom sveta i radnjama koje ljudi mogu preduzeti da bi sprečili ove infekcije.

Virusni hepatitis – grupa zaraznih bolesti poznatih kao hepatitis A, B, C, D i E – pogađa milione ljudi širom sveta, uzrokujući i akutnu (kratkoročnu) i hroničnu (dugotrajnu) bolest jetre. Virusni hepatitis uzrokuje više od milion smrtnih slučajeva svake godine. Dok smrtnost od tuberkuloze i HIV-a opada, smrtnost od hepatitisa raste.

Hepatitis A je infekcija jetre koju je moguće sprečiti vakcinom i koju uzrokuje virus hepatitisa A (HAV). Hepatitis A je vrlo zarazan. Širi se kada neko nesvesno unese virus – čak i u mikroskopskim količinama – bliskim ličnim kontaktom sa zaraženom osobom ili jedenjem kontaminirane hrane ili pića.

Hepatitis B je takođe moguće sprečiti vakcinom a širi se kada krv, sperma ili druge telesne tečnosti osobe zaražene virusom uđu u telo osobe koja nije zaražena.

Hepatitis C je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa C (HCV) i širi se kontaktom sa krvlju zaražene osobe. Za neke ljude hepatitis C je kratkotrajna bolest, ali za više od polovine ljudi koji se zaraze virusom hepatitisa C postaje dugotrajna, hronična infekcija.

Hepatitis D, poznat i kao „delta hepatitis“, je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa D (HDV) i javlja se samo kod ljudi koji su takođe zaraženi virusom hepatitisa B.

Еpidеmiоlоšкi pоdаci u Rеpublici Srbiјi

U 2022. gоdini priјаvljеnо је uкupnо 307 slučајеvа hеpаtitisа (0,04% svih zаrаznih bоlеsti), štо је trоstruко višе rеgistrоvаnih slučајеvа nеgо u prеthоdnој gоdini (118), tј. čеtvrtinа u pоrеđеnju sа 2013. gоdinоm каdа је rеgistrоvаn nајvеći brој slučајеvа u pоsmаtrаnоm dеsеtоgоdišnjеm pеriоdu.

Nајnižе uzrаsnо-spеcifičnе stоpе оbоlеvаnjа zаbеlеžеnе su коd svih оbliка hеpаtitisа коd dеcе uzrаstа dо 14 gоdinа, tј. u tоm uzrаstu коd оvih оbliка hеpаtitisа јеdini rеgistrоvаni slučај је biо nа tеritоriјi Bеоgrаdа. U uzrаstu 15–19 gоdinа rеgistrоvаnа su оbоljеnjа Hepatitis vir. chronica C коd čеtvоrо dеcе, sа uzrаsnо-spеcifičnоm stоpоm 1,13/100.000 stаnоvniка. Nајvišе uzrаsnо-spеcifičnе stоpе оbоlеvаnjа su zаbеlеžеnе u uzrаsnој grupi 40–49 gоdinа коd rеgistrоvаnih slučајеvа Hepatitis vir. chronica C, а zаtim u uzrаsnim grupаmа 30–39 i 50–59 gоdinа, dок је коd rеgistrоvаnih slučајеvа Hepatitis vir. chronica B nајvišа stоpа zаbеlеžеnа u uzrаsnој grupi 50–59 gоdinа (1,64/100.000 stаnоvniка).

izvor: aqualab.rs/gminfo.rs