Za dan svetog Trifuna, ili, ako ćemo modernije, na Dan ljubavi, zakazana je licitacija za prodaju pranjanske konfekcije. Za divno čudo, neke druge konfekcije nisu zainteresovane, nego gledaju neke druge prostore po Pranjanima, ne bi li tu otvorili neke nove pogone, a sve usled toga što u našem selu ima dosta stručnog kadra za ovaj posao.

Elem, početna cena, u koju ulaze tri objekta i prateći plac, iznosi oko 50 hiljada evra. Tek, reći će neki. Možda… U svakom slučaju, svoju nameru o kupovini, „ispotija“ su obznanili neki pranjanski poslovni ljudi, a za njima, ne baš tako „ispotija“, neki drugi ljudi, takodje iz našeg kraja, izrazili su nameru da kupe staru konfekciju, i da je opreme za salu za veselja.

Okej, poslovni prostor, sala za veselja, šta god da bude, biće dobro, jer će doneti još radnih mesta u Pranjane. Ipak, na kraju se oglasio i jedan… pa, recimo da on misli da je moćnik, a ne zna da duva svoj mehur od sapunice do ivice pucanja.

Tako on, kako to bahato ume, zagrmi da ga svi glasno čuju- „Nemoj neko da se prijavio na licitaciju, ono je moje, meni treba, a uostalom, vi ste i zaboravili ko sam ja“. Ne zna on da narod nije zaboravio „ko je on“, da narod dobro pamti, pogotovu loša dela, ali, jednostavno, ne zna se kad će ljudima pući „trpilo“ i svakome dati ono što zaslužuje.

Na žalost, nije on jedini koji se tako ponaša. Ima takvih, bahatih, osionih, primitivnih koliko hoćete. A, što im se gomila novca u slamarici povećava, postaju sve bahatiji, sve osioniji i sve primitivniji. Misle da se novcima sve kupuje, da im je sve dozvoljeno, da je sve i svako na prodaju…

Takodje, uporno ističu i da su sve oni stekli, zaboravljajući da je postojao život i pre njih, i da su se njihovi roditelji, itekako borili za njih, jednom rečju, misle da život počinje od njih, a da će posle njih, samo njihova deca nastaviti da žive.

Menjaju oni mišljenja, i stalno sve ostale ubedjuju da su oni i pre bili u pravu, da su sada u pravu, a tako će biti i ubuduće. Jako je teško pobediti te i takve, ali, treba imati vere i upornosti, pa da, recimo, Trifuna ili Valentina, šta ko hoće, proslavimo sa nadom u bolje sutra.

 

 

Goran Trifunović