Ko zna zašto, ali, simptomatično je da su se izbori 90-ih godina prošlog veka, uglavnom, održavali u zimskim mesecima. Kao što je poznato, tada se održava i najveći broj svetkovina, slava, godeta… Idealna prilika za diskusiju o izborima, politici, svetskoj zaveri protiv Srbije…

Tako, recimo, na slavu dolazi jedan, uglavnom, glavonja, pozdravlja se sa domaćinima, uzima žito, krsti se, kao, jel’ te, pravi „ortodoks“, seda za sto, uglavnom negde oko gornjeg kraja, napadno ljubazno se smeši svima, pa nakon stanke od pola minuta kreće… „I, za koga ćete da glasate?“, počinje on, i ne čekajući, nastavlja… „Ja ću za Miloševića. Koga boljeg imamo? Sačuvao je Srbiju da se u njoj ne puca, da se u njoj ne gine, da nam deca imaju bezbrižnu sadašnjost i svetlu budućnost. Istovremeno nas je podsetio na našu svetlu prošlost, na naše junake, ko smo, šta smo, odakle smo… Sačuvao je naš narod gde god da on živi… Jel’ tako, sinovac?“, obraća se on momku na dnu stola, koji je došao na slavu kod druga, domaćinovog sina, i to na štakama, jer je, trenutno, na kućnom lečenju, zbog toga što ga je nekoliko (čuj, nekoliko!!!) šrapnela pogodilo na ratištu.

„Sinovac“ uze gutljaj piva, onako, vojnički, iz flaše, samo da ne bi nešto rekao i pokvario svom drugaru slavu. Ipak, preko puta onog glavonje, sedi još jedan, sličan njemu. „Da ti kažem, prijatelju, Milošević je najveći neprijatelj srpskog naroda“. „Što, da ti nisi za onog bradatog izdajnika, za onog što nema decu?“, uporan je glavonja. „Za onog?“, smeje mu se njegov sagovornik, „pa on nema koga nije prodao, čak i svog kuma. E, vidiš, za kuma ću ja da glasam, on je pravi Srbin i on jedini može da nas spasi i povede u pobedu“, trijumfalno završi drugi sagovornik, i usput se nakrenu na levu stranu i malo podiže desnu butinu, kao da se pozdravlja od „tihomira“.

Dvadeset godina kasnije, izbori su, ko zna zbog čega, uglavnom zakazivani za proleće. „Drugarice, posadimo cveće“, verovatno. Ipak, retorika je ostala slična. „’Ajde mi objasni ko ima bolji od Vučića, i ja ću odma’ da ga glasam. ‘Ajde“. Sreća je samo što od februara do maja ima malo slava…

Goran Trifunović