Stevan Matić je jedan od prvih školovanih štampara našeg kraja. Rođen je 1855. godine u Jarmenovcima. Štamparski zanat je izučio u Kragujevcu koji je već tada imao razvijenu štamparsku tradiciju i dao veliki broj grafičara za prve štamparije u unutrašnjosti.

Štamparija Maksima Sretenovića, prva u gradu, prelazi u vlasništvo Stevana Matića 1893. i radiće sve do pred kraj 1898. godine. Kako bi školovao decu, 1898. godine Stevan Matić se sa porodicom seli u Čačak, gde je preselio i štampariju. Bila je smeštena u zgradu pored stare gimnazije, na mestu gde se danas nalazi Skupština opštine Čačak.

Doselivši se u Čačak, Stevan Matić je istisnuo iz posla svog konkurenta Isaila Petrovića i pokreće prvi list štampan u Čačku, „Ljubić – list za narodnu prosvetu, privredu i književnost“. Pored ove, Matić je osnovao štampariju i u Kraljevu. Njegova kćerka Dušanka govorila je kako je njen otac odlazio na konju da „pogodi posao“, a onda bi, opet na konju išao da nosi materijal svojim poslovnim partnerima.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, Austrijanci su koristili njegovu štampariju za svoje potrebe. Do početka rata štamparija je bila u stalnom usponu , štampala je različite listove- informativne, stručne, službene. Za naš grad posebno su bili bitni: „Rudnička samouprava“ organ samoupravnog okruga rudničkog, izlazila je dva puta mesečno od 1907. i „Narodna reč“ organ Rudničke radikalne omladine, čiji je vlasnik bio Uroš Lomović, a urednik Dragomir Jevtić.

Oba lista su uređivana je u Gornjem Milanovcu, a štampana u Čačku. Takođe, 1907. pokrenut je i prvičasopis u rudničkom okrugu- „ Školski radnik“. Uređivan je u Gornjem Milanovcu, a štampan u štampariji Stevana Matića. Časopis ja izlazio do 1912. godine i odlazio je u sve krajeve ondašnje Srbije, okupljao saradnike i doprineo stručnom uzdizanju prosvetnih radnika.

Nakon rata, Matić je osposobio štampariju i započeo štampanje plakata i ulaznica za bioskop i pozorišne predstave, poslovni materijal, pozivnice za svadbe, pokrenuo je i nekoliko novih listova „Borba“, „Vesnik omladinaca“, „ Za slobodu“, „Glas sela“, „ Staro Dragačevo“.

U Rajićevoj ulici, u Čačku, Matić 1935. godine gradi kuću i seli štampariju, a ubrzo nakon toga 1936. umire. Štampariju je nasledila njegova supruga Ljubica, a poslove je uspešno vodila kćerka Dušanka, koja je 1945. uspela da proda štampariju, samo osam meseci pre nacionalizacije.

Muzej RTK