„Ženo, skini me u nedelju s’ ‘rane, idem u Takovo, dolazi neka vojska, Vučić, i ko zna sve ko“. „Ženo, nemoj u nedelju da spremaš ručak, ja idem u Takovo, a ti uzmi sira i ‘leba, da se ne baca ‘rana“. „Ma, idem, ženo, šta me briga, obezbedjen prevoz, dobijemo po sendvič, vodu, a košta nas samo malo aplaudiranja. E, doduše, dnevnica nema ovoga puta“. Tako su, drugom polovinom protekle nedelje, proticali razgovori naših domaćina sa svojim boljim polovinama.

Takodje, bilo je (pa zar nismo deo Evrope?) i dosta domaćica, koje su se, istim povodom, „skinule sa hrane kod kuće“, a bilo je i dosta domaćica koje su se samo… paaa, skinule. I, krete akcija… Upisuj se, tamo gde treba, daj broj lične karte, JMBG, potvrdi dolazak („nemoj neko da se razboli“), pa dodjosmo i do cifre od, oko, tri stotine meštana pranjanskog kraja, koji će, u rano nedeljno jutro krenuti put Takovskog grma, kao da ih tamo ne čeka Vulin, već Miloš, lično, sa sve isukanom sabljom, okrenutom ka Bosforu.

Ipak, kako to obično i biva kad roditelj razočara dete u poslednjem trnutku, tako je i ovaj izlet propao. Naravno, krivac je, kao i za sve u poslednjih nekoliko meseci, ili opozicija ili korona. Ovoga puta, korona je odnela pobedu, mada se i opozicija, u ovoj „borbi“ dobro držala. „I,šta sad?“, pitaju se meštani pranjanskog kraja. Kako upotrebiti unapred planiranu nedelju? Obetine smo potrošili, nedelja je, pogotovu za neradnike, sveti dan, a i meteo uslovi ne dozvoljavaju ozbiljnije radove, kamoli planiranje.

„Ma, ne bi’ ja ni iš’o, nego sam im onako rek’o da ‘oću“, najčešća su opravdanja. „Ja sam mislio da idem do „Bumba“ u kafanu, da tu sednem, jedem i pijem, al’, kad sam čuo da autobusi treba da se parkiraju u Beršićima, odust’o sam i pre nego što su oni otkazali“.

U nedeljno jutro, negde oko 10 časova izjutra, muž, u toplom porodičnom gnezdu, kaže ženi- „Napravi mi neki sendvič, donesi vode i pusti mi prenos iz Takova“. Utom, žena spremna izlazi iz kuhinje i „poentira“- „Na, jedi cicvaru, popi’ pivo, i gledaj „Zadrugu“, k’o svaki dan“. Pametnom dosta…

Goran Trifunović