Korona je učinila svoje, pa su, tako, i pranjanske kafane više nego poluprazne, pa tako dolazite u situaciju da sedite za istim stolom sa nekim ljudima sa kojima, inače, nemate tako čestu priliku da delite pepeljaru.

Tako i ja jedan dan udjoh u jednu od kafana, a u njoj samo jedan gost. Nije mi prijatelj, ali smo u normalnim odnosima, pa da ne sedimo odvojeno, sedoh za njegov sto. Ide priča o ovome, onome, vremenskoj prognozi, koroni… Odjedared (da li?!), moj ti sagovornik, valjda ohrabren situacijom da nema nikoga u kafani, upita- „A, je li, šta misliš, kad će ovi da odu sa vlasti?“. Iskreno, slegoh ramenima, a on nastavi dalje i bez moje detaljnije analize, koju je, izgleda očekivao.

„Mnogo su, bre, naduvali balon, a zna se šta se dešava kada se balon preduva. ‘Oću da ti kažem, preterali su… Sa svačim, sa aferama, sa bezobrazlukom, sa svim onim što normalnog čoveka, koji, u suštini nije zainteresovan za politiku, nervira. A, kad običnog čoveka, radnika, seljaka, domaćina, iznerviraš i kad mu pukne trpilo, e, onda znaj da je kraj.“, deklamuje moj sagovornik, a ja klimam glavom, hteo ne hteo.

„Nego, čitam tvoje tekstove, pa vidim da često kritikuješ vlast. ‘Oćeš tako i kad dodju neki drugi posle ovih?“, sad je već i direktan.

„Pa, to ne zavisi od mene, nego od njih“, kažem najiskrenije.

„A, šta misliš“, nastavlja sagovornik da me rešeta, dok ja jedva čekam da popijem piće i da se izvučem iz čitave priče, „’oćel neko od njih da odgovara za sve učinjeno, a?“.

„Otkud ja znam“, kažem pomirljivo,“nemam nikakve veze, niti znam šta je ko radio i šta radi“, sad već i ja „bajlagujem“. „

Ma, ne, vidim ja da su i oni svesni da im se bliži kraj. Mislim, ovi ovdašnji partijaši. Sve su nervozniji, sve više se znoje kad im neko kritikuje šefa… pa se pitam, imaju li i oni kakvog… kako se ono kaže… putera na glavi, jel tako?“. „Tako, tako“, odobravam ja. Mislim, za puter.

„Ma, vidi, kad jedan pop kaže neku reč i zapreti smenom vlasti, a oni se svi utronjaju, to samo znači da su i sami svesni šta su radili i da su uplašeni. Nego, drugo me zanima, šta će biti sa onima koji nisu bili ni na kakvoj funkciji, ali su „lajcali“ jače nego neki u vrhu. Dal’ su imali neki motiv za koji mi, običan narod, ne znamo, i da li su se nešto okoristili, ili su samo takvi? Kako će oni da odgovaraju za svo dosadjivanje nama, prostima, i ‘oće li im se opet dopustiti da promene stranku, pa da nas opet maltretiraju?“

Slegnem ramenima, pozdravim se sa čovekom, izadjem napolje, razmišljam, ovaj čovek je idealan za neku političku debatu. I sa jednima, i sa drugima. Pa, da vidim šta bi mu odgovorili na sve izrečeno…

Goran Trifunović