Nekada davno, u vreme mog dečaštva (pa zamislite koliko je to davno bilo), bio je popularan film „Staza slonova“. Doduše, u ono vreme, da bi neki film bio popularan, bilo je potrebno samo da je američke proizvodnje. Ipak, navedeni film je sniman na egzotičnim destinacijama, a i sadržao je u sebi neke junake, veoma popularne za vreme Titove bolesti i nakon njegove smrti.

U suštini, u filmu se radi o slonovima koji, kada ostare i kada vide da im se bliži kraj, sami odlaze u jedan deo džungle, gde će umreti i tu ostaviti svoje kosti. Ružno je reći da sam pomislio na svoje selo i na penzionere koji su se nakon dugo godina rada u okolnim i inim gradovima, ponovo vratili na svoja ognjišta, da tu, kako se to običava reći, „provedu svoj poslednji životni period“. Ružno, ali, na žalost, ispravno…

A, ova rubrika nije pravljena u fazonu „Al’ je lep ovaj svet, ovde potok, onde cvet“, već da pokuša da bude hroničar vremena u kojem živimo. A, živimo u vremenu kada menjamo decu za sede glave, kad nam je preča penzija, nego plata, kad više gledamo pošto je šetalica za starije, nego dubak za bebe. Da se razumemo, puno poštovanje za sve starije, uprkos činjenici da će zbog pet zarez nešto glasati za vlast, kao što su i neki raniji, pa, čak i isti penzioneri glasali za Sloba. Ipak, deca su nam valjda preča.

Što nema stakloresca u Pranjanima? Što se Mileta razboleo? Neeee… Nema ko da razbije prozor. Ko je kriv zbog toga? Vlast će da kaže „Što ne pravite decu?“ Narod će da kaže „Dosta je što nam vi to radite“. Ipak, treba postaviti i normalno pitanje- da li je roditelj koji svoje dete ubedjuje da ostane, ne u zemlji, nego u Pranjanima, mazohista, sadista, zlikovac… Koga on voli više, sebe ili dete? Slaže li se on sa mišljenjem da je njegovo dete ološ, neradnik, kriminalac… Je li mu žao da mu dete, kao nekad naši stari, radi ceo dan za kilo brašna i šaku soli? Ubedjuju ga da je povoljno da se asfaltira put ako vi date dinar, a opština tri dinara. Čija su ta tri dinara? Gde nam je biblioteka, pozorište, koje smo nekad imali, kakav je društveni uticaj škole bio, a kakav je sad?

Ako vlast ima ekstremno izražene animalne instikte, pa lečeći komplekse pale „tompuščiće“, piju skupa vina u koja se ne razumeju, ili, na kraju krajeva „uzmu da pojdu kilo pečenja“, nemoj nas da upliću u tu priču. Nema potrebe. Ipak je ovo 45-a godina…

Goran Trifunović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu