DUG OBRENOVIĆIMA ČEKA OTKUP

Originalni dvorac bio je švajcarske spoljašnjosti, a šumadijske unutrašnjosti

Piše: Milorad Bošnjak

IZMIČE četvrta godina od najave gradnje replike dvorca Obrenovića u Takovu, a da na mestu njenog prethodnika, od kog ne postoji ni kamen na kamenu, na Kneževim livadama (meštani ih zovu i Kraljeve) iznad Takovskog grma, nije iskopan ni ašovčić zemlje. Jer, i pre kontrapandemijskih prioriteta, gradnju koči otkup livada od privatnih vlasnika, na kojima se nalazio prvobitni dvorac! On beše omanji, preciznije letnjikovac za kraljevski par Aleksandra i Dragu, svitu i uzvanike, u srednjoevropskom arhitektonskom stilu.

Mnoge žitelje Rudničko-takovskog kraja i Srbije, obradovao je šef države Aleksandar Vučić, najavom u Gornjem Milanovcu 12. juna 2017. da će replika dvorca Obrenovića biti sagrađena, zbog duga dinastiji, koja je iz ovog kraja iznedrila slobodnu, modernu Srbiju. Pet miliona evra obezbeđeno je Investicionim planom „Srbija 2025“ u sekciji „Turizam“. Taj novac čeka kamen temeljac pa radove, koji kasne i zbog protivljenja nekih vlasnika tih livada ponuđenim državnim cenama otkupa.

DVORAC će nići na katastarskoj parceli 456/1 uz Memorijalni kompleks Drugog srpskog ustanka, koji se prostire na deset hektara, a otkupom još 12 hektara u javnu svojinu činiće sa dvorcem reprezentativnu državničku i turističku celinu sa naučnim sadržajima. Od kompleksa nekadašnjeg dvorca, ostale su samo dve urušene pomoćne zgradice od cigle. Stoje, kao groteskni opomenik i ničemu više ne služe.

Kao i mnoge dvorce, naročito dinastičke, neizbežno prate kontroverze, misterije… I ovaj ih je prepun, iako je kraljevski par kom je bio namenjen u njemu prespavao jednu jedinu noć, po nekim izvorima čak ni tu… Kontroverze i muke počele su još početkom njegove gradnje.

– Izgrađen narodnim kulukom za nepune dve godine, dvorac je predat poslednjim Obrenovićima na Malu Gospojinu 1901. Tadašnji načelnik Rudničkog okruga Svetozar Šurdilović bio je inicijator tog posla, nadajući se da će tako steći poseban ugled i privilegije kod kraljevskog para. U pokretanju gradnje dvorca imao je udela i kralj, želeći da tako potvrdi popularnost teze o narodnom vladaru. Vesti o pokretanju te inicijative javljaju se u štampi 1899. a prenose ih srpska glasila izvan Kraljevine Srbije. Osvećenje kamena temeljca obavljeno je 10. avgusta te godine. Ipak, iza zvaničnih vesti punih izraza narodne ljubavi, krila se surova stvarnost. Izgradnja je sprovođena uz policijsku prinudu, vrednost isplaćenih dnevnica iznosila je 50 hiljada dinara – objašnjava Aleksandar Marušić, istoričar i direktor Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

O NALIČJU poduhvata, Stanojlo Kovačević u dnevniku je pisao: „Ljudi su o svom trošku, volovskim zapregama vukli pesak sa Morave, kreč iz Dragačeva, japiju sa Zlatibora… Narod je terat i danju i noću na smenu i isto tako su majstori na smenu radili, dok je taj pusti dvorac dovršen“.

Brojne pritužbe su pratile rad, pa 14. novembra 1900. ministar unutrašnjih dela Laza Popović šalje u Takovo specijalnog inspektora M. Rajkovića, da proveri (ne)istine o zloupotrebama, o kojima je pisala štampa. Uprkos utvrđenom stanju, naročito oko zloupotrebe kuluka i prekomernog trošenja novca, Rajković zaključuje: „Kad se već zagazilo u ovo preduzeće, sam ponos narodni nalagao bi da se kraju privede“.

Naš sagovornik, Marušić, detaljno „rekonstruiše“ dvorac.

– Jednospratno zdanje na visokom rustičnom kamenom temelju sa podrumima. Gornji nivo je drvena mansarda. Svečana čeona fasada imala je u parteru otvoren trem, balkon iznad. Do ulaza se išlo dvojnim stepeništem, između njih natpis: „Kralju Aleksandru blagorodni Rudničani 1900“. Na središnjem delu partera, kameni klesani grb dinastije Obrenović. Spoljašnjost zdanja podseća na vile austrijskih i švajcarskih aristokrata tog doba, unutrašnjost od 36 odaja odisala je šumadijskim ambijentom. Levo i desno od trpezarije bili su salon za kartanje, soba za ađutanta, iza kuhinja, špajz, toaleti. Na spratu, veliki salon, spavaće sobe kralja i kraljice, plus još šest soba. Na mansardi, soba za nastojnika dvorca – objašnjava Marušić.

 SEĆANjE ŽIVORADA NASTASIJEVIĆA

SALON je krasio unikatni nameštaj i 12 slika, u hodniku i na spratu slika „Takovski ustanak“ i mermerno poprsje kraljice Natalije. „Većinom portreti Obrenovića dinastije. Jedan portre je bio u prirodnoj veličini, cela figura kralja Aleksandra, koji mi se neizmerno dopadao. Uvek sam jedva čekao, zbog te slike, da idem u Takovo“ – deo je sećanja slikara Živorada Nastasijevića, brata jednako čuvenog Momčila, čiji zavičaj je Gornji Milanovac, iz njegovih „Uspomena“.

PALEŽ DVORCA 1917.

POSTOJE verzije o tome, kako i zašto je Takovski dvorac zapaljen, ratne 1917. Ovo su (bile) najčešće: „Palež naredili Karađorđevići“! „Organizovali su ga masoni, iako su i neki Obrenovići pripadali tom tajnom bratstvu“! „Zapalili kulučari, iz osvete za svoju muku!“… Godine 1998. „Novosti“ su objavile sećanja tad još živih staraca u Takovu, među njima i Milete Damljanovića, koji su paljevinu dvorca – posmatrali!

– Iz dvorca su, pre paleža, bile raznešene sve vredne stvari, kojih sada ima po kućama u okolnim mestima, razmontirani su podovi… Te 1917. mi, momčići, čuvasmo stoku na livadama oko dvorca, a namerno su ga zapalili obesni čobani! Bez ikakve veze sa bilo kojom politikom, organizacijom! – deo je svedočenja tih ljudi.

SRAVNjENjE SA ZEMLjOM

PO paležu, od dvorca ostaju samo zidine. Njih delom ruše 1943. a 1945. ljudi su prisilno terani da ga sravne do poslednjeg kamena i cigle. Ta kraljevska zemlja pretvorena je u državnu, data PIK-u „Takovo“, koji je kasnije njome kompenzovao obaveze zemljoradnicima.

KRALjIČINA LICITACIJA

– NEKADAŠNjA srpska kraljica Natalija Obrenović, jedini zakoniti naslednik dobara kraljevskih u Takovu, 1911. iz egzila, preko zastupnika, organizuje licitaciju sačuvanih predmeta iz Dvorca. Sakupljeni novac iskorišćen je za opremanje Doma Miloša Velikog, zgrade današnje Gimnacije u Gornjem Milanovcu – ističe Marušić.