„Кad je narod stvarao vlast, nije razmišljao da će možda, jednom, ideal vlasti „u ime naroda“ biti ostvaren. Narodu je tada bilo dovoljno da izmisli „vlast“. Ali kad je vlast „u ime naroda“ postala vlast nad narodom, đavo je odneo šalu. A bilo je to od početka početaka. Bunio se narod, nije da se nije bunio… I?“
(reč reditelja)

Ali šta se dešava sa policijom kada u društvu bukvalno nema više ko da se buni? Kada nema ni pojedinca koji nije postao lojalan vladajućoj porodici? Koga sada hapsiti? Kako opravdati svrhu službovanja i postojanja? Poslednji disident se pokajao i čeka ga sloboda, zatvori su potpuno prazni, čitav narod se iskreno klanja vođi, ne pomažu ni provokacije na ulicama. Šef policije je u panici i grozničavo pokušava da pronađe rešenje za ovu nepredviđenu, i za njega gotovo nadrealnu situaciju.

Ovo je zaplet komedije „Policajci“ Slavomira Mrožeka, čiji život od večeras počinje na „Maloj sceni“ Milanovačkog pozorišta. I kakav će život to samo biti! Usuđujemo se reći, nakon odgledane pretpremijere, da je ovo jedna od najboljih predstava od kako pozorište nešto više od deset godina nastupa u tom prostoru. Na sličan način okarakterisali smo i neke prethodne, ali ako svaka nova prevazilazi očekivanja, jasno je da trupa Branka Kneževića glumački, tehnički, organizaciono nije prestala da napreduje. „Policajci“ donose kvalitet više i zahvaljujući Ivanu Pantoivću, profesionalnom mladom glumcu, Milanovčaninu, koji se neverovatnim transformacijama i brilijantnim minijaturama u „punom gasu“ od prvog do poslednjeg minuta, pridružuje ansamblu glavnom ulogom šefa policije.

– Ovom predstavom možemo da označimo jednu novu fazu u radu Milanovačkog pozorišta, – kaže reditelj i glumac Branko Knežević. – Ne samo zbog tematike, nego zato što ojačavamo ansambl. Sačuvali smo njegov temelj, a sada je tu i Ivan. To je za nas veliki dobitak, jer možemo da računamo na još ozbiljniji repertoar. Nadam se da će to potrajati. Od njega naše mlade kolege i ja možemo mnogo da naučimo. Izuzetno je važno kad na sceni imate takvog partnera. Često ni ja ne znam šta ću s njim da uradim, niti on sa mnom, ali to je ona prava glumačka igra, ono što nas vuče napred, bez toga nema  pozorišta, – dodao je Knežević.

Pantović se ovim nastupom na izvestan način vraća u svoj grad, i taj povratak neće biti prolaznog, gostujućeg tipa, kada su u pitanju nastupi na „Maloj sceni“. O tome za GMInfo kaže:

– Dugo sam razmišljao i čekao priliku da se dogodi ovakva saradnja, – objašnjava Pantović. –  U spontanom razgovoru s Brankom došli smo na ideju da nešto uradimo zajedno, da iskoristim svoje glumačko slobodno vreme u Beogradu, koje je nastupilo zbog pandemije, i zahvaljujući toj saradnji nisam dangubio. Veoma mi je drago i izuzetno značajno što mi je pružena prilika da se prikažem i pred milanovačkom publikom, pošto sam uglavnom imao predstave u beogradskim pozorištima. Izuzetno sam zadovoljan, ovde je sve to na jednom veoma visokom produkcijskom i umetničkom nivou. U tom smislu, ne osećam neku značajnu razliku između velikih pozorišta i ovog ovde. Nećemo se zato samo zadržati na „Policajcima“, nešto novo je u planu, ali o tom po tom, – nagovestio je Pantović.

„Policajci“ su smrtno ozbiljna komendija, koja će vam u interpretaciji milanovačkih glumaca bukvalno pomeriti želudac; ne samo zbog smeha, već i svojim tragičnim implikacijama zbog groteskne, neodoljive sličnosti sa stvarnošću našeg doba, prezasićenog apsurdnim dilemama, baš kao i Mrožekovi (anti)junaci. Uprkos takvoj univerzalnosti, Knežević i družina nisu menjali izvornu epohu komada, ništa od teksta nije izuzeto niti usiljeno prilagođeno aktuelnom vremenu kako bi se sličnosti pocrtale. I dobro je što nisu.

– Jeste u pitanju komedija, ali govori o vrlo ozbiljnim stvarima, kao i svaka dobra komedija. Mnogi su, radeći je, podlegli takvom iskušenju i postigli suprotno, oduzeli joj na aktuelnosti i značenju, – pojašnjava Knežević.

Ni nosioci skoro čitavog repertoara na „Maloj sceni“, na koje ste već navikli, uprkos tome ne prestaju da iznenađuju i ni po čemu ne ostaju u senci dobrodošlog osveženja iz Beograda. Peđa Lošić, Branko Nedeljković, Nadica Simić i sam Knežević savršeno se uklapaju o ono što je mladi Pantović doneo ovoj trupi, naročito u domenu onoga gde su najtraženiji i najbolji, domenu tragi-komičnog. Gledaćemo ih nadalje i u njihovim etabliranim nastupima, u čuvenim „Jednočinkama“, „Tartifu“, „Gospođina majka je umrla“, „Profesionalcu“, „Gospođama ministarkama“…

– Mi sada imamo nameru da do kraja sezone ukupno saberemo deset predstava koje redovno igraju, – dodaje Knežević. – Mislim da smo jedino pozorište ovog tipa koje ima stalan repertoar, i to ovakvog kvaliteta. Čak i u vreme korone, izuzimajući onaj period kad smo svi morali biti kod kuće, igrali smo i spremali predstave, naravno poštujući sve propisane mere. Za sada još izbegavamo ansambl predstave, gde nas ima po 13 ili 14 na sceni, poput „Tartifa“, „Gospođe ministarke“, upravo zbog situacije, ali pravo vreme i za njih opet dolazi, – zaključio je reditelj za naš portal.