Svima nam se dogodilo bar jednom da nas na ulici poprska neki bezobrazan vozač kom se nekud žuri. Upravo naša čitateljka deli sa nama svoje jučerašnje neprijatno iskustvo, kada je posle prolaska vozila ostala mokra kao da je izašla ispod tuša.

„Kada sam pre deset godina došla iz Beograda, oduševila sam se ljubaznošću i lepim vaspitanjem Milanovčana, na koje sam nailazila na svakom mestu i u svakoj situaciji.

Posebno me oduševljavala pažnja vozača, koji, usporavanjem vozila pored bara ili zaobilaženjem bara, stvorenih posle i za vreme kiša, brinjahu da se ne bi pešak, koji prolazi trotoarom, zasuo i okvasio vodom iz bare.

I ovih dana je takva situacija, i idući kejom juče, posle kiše, navikla na pažnju vozača, nije mi palo na pamet da ću biti „istuširana“ vodom iz bare, koja je mogla i da se zaobiđe.

Bezobrazni vozač taksija je dojurio iz suprotnog pravca, i prešavši sa sredine puta, jer nije bilo kola na putu pa se „opustio“ vozeći brzo i po beloj liniji, NAMERNO je projurio preko bare i zasuo me vodom.

Bila sam iznenađena postupkom, pa nisam videla broj vozila. A i brzo je vozio. Jeza od hladnoće vode me je prolazila, ali kratko, hvala Bogu, sinulo je sunce, pa me ogrejalo! Neviđen bezobrazluk!

Tim taksijem više neću da se vozim, mada sam upoznala i prijatne vozače. Ali ako dotični vozač bude ovo pročitao, možda će se smejati, a možda i posramiti (daj Bože) i pomisliti da mu ne bi baš bilo prijatno da mu se to isto desi…ako ne, neko će možda shvatiti kako pažnja, makar i najmanja, prema bližnjem (jer bližnji je čoveku svaki čovek, po reči Hristovoj) ne ostaje neprimećena i necenjena“.

čitateljka Ljupka Mijailović,