KAD DETE OD 13 GODINA, A KRALJ SRBIJE (!) PIŠE – MEMOARE

Tu svoju ispovest, kralj Aleksandar Obrenović zaista je ispisao kao maloletnik, uspostavljen za kralja Srbije posle abdikacije svog oca kralja Milana, i u njoj tačno predviđao – svoju smrt…! Malo su poznati i njegovi dnevnički zapisi nakon zaruka sa Dragom 

Piše: Milorad Bošnjak

MALO je u istoriografiji i publicistici originalnih, sačuvanih ispovesti krunisanih „glava“ u Srbiji i Evropi. Zato, što se vladarska kruna, uglavnom, po „pravilu“ skida sa – glavom…! A zatim i istina o njoj. Ako su i postojala poneka memoarska dela srpskih monarha, ona su dolaskom suparničke dinastije na tron sklanjana, ili uništavana.

       Još godinama što slede, trajaće istraživanja o delovima biografija, te najširoj javnosti malo poznatim (f)aktima vladarskih Obrenovića, najzaslužnijih za postojanje slobodne, moderne Srbije. Kao i osporavanja te njihove istorijske uloge, od strane učesnika i sledbenika zbacivanja sa srpskog trona te dinastije krvavim Majskim prevratom 1903. godine, zatim totalistarističke komunističke diktature i njenih naslednika u kasnijim produžecima njene vlasti.

       Ali, istina, ljudska i istraživačka, uvek nalazi svoj put! To važi i za traganje za decenijama skrivanim dnevnikom poslednjeg srpskog kralja iz ove dinastije – kralja Aleksandra Prvog Obrenovića Petog. Postoji nedoumica – da li je ovaj tekst njegovog mladalačkog dnevnika zaista potpun, ili mu nedostaju pojedini odlomci?

       Osnovano se veruje, da se neki delovi pubertetlijskog dnevnika kralja Aleksandra Obrenovića, još nalaze u Srbiji, u privatnim a ne državnim arhivima.

Kralj dečak prognozirao svoj tragičan kraj…!

      DNEVNIK mlađahnog kralja počinje datumom njegovog preuzimanja srpskog trona, 22. februara 1889. godine, posle iznuđene abdikacije njegovog oca, kralja Milana Obrenovića. Za istraživanja mnogih nepoznanica o Obrenovićima, dnevnik kralja pubertetlije postaće dragocen.

      Taj dnevnik, svoju do sada jedinu poznatu ličnu pisanu ispovest iz vremena tog svog uzrasta, dečak kralj Aleksandar, brižno je sakrivao od ličnosti, koje mu je prvi, najuticajniji koncentrisani krug dvorskih velikodostojnika, sve „u ime Kraljevine Srbije“, odredio kao najpoverljivije. Od: regenta Ristića, staratelja Krstića i svih ađutanata.            

     Iako je kralj Aleksandar Obrenović, koji je živeo od 1876. do 1903. godine, imao samo trinaest godina kada je 1889. pisao ovaj dnevnik, iz te lične ispovesti koju je skrivao samo za sebe, jasno provejava njegova odlučna volja i želja da iskreno služi otadžbini, na svekoliku dobrobit naroda, kao što su kroz srpsku istoriju činili njegovi preci. Originalni spisi su, po nama, najinteresantniji zato, što je ovo dete, naprasno ustoličeno za srpskog vladara zbog političkih smicalica u Srbiji koje su dovele u opasnost njenu sudbinu – samo sebi prognoziralo tragičan kraj…!

      Najvažnije fragmente dnevnika kralja pubertetlije prenosimo prema originalu, bez pravopisnih intervencija, doslovno, uz izostavljanja manje važnih delova.   

      U ime Boga 22ga februara 1889 godine. Već od dva dana kako sam nemiran, a i spavati ne mogu, od kako me je moj dragi otac izvestio da hoće da se odreče prestola. Više me je žalost nego li radost onog trenutka obuzela, kad sam postao srpski kralj, jer smatram jednu državu za nesrećnu, čiji je kralj prinuđen davati ostavku. Ovo me utoliko jače boli, što je mog dragog oca ova nesreća postigla i ko zna da li neće i mene danas-sutra ova ista sudba zadesiti. (Potcrtao M.B.).

      (…) Ali me opet spopada neka zebnja što me otac samog ostavlja. On mi reče: „Srbije i moj interes traže da zemlju ostavim i dok ja budem u odsustvu, g. Ristić  će me zastupiti“. To mi reče i sam g. Ristić, koga su mi danas prvi put predstavili. (…) Osećam da je g. Ristić jedini, koga ja sem mojih roditelja najviše volim.

      Krunisanje i miropomazanje dečaka kralja u manastiru Žiča je, po njegovim dnevničkim zapisima, proteklo ovako.

     Čelo i oba obraza pomazali su mi sv. mirom. Za vreme čitawa Evanđelja odjedanput me nesvest spopala i brzo su me izveli napolje i odveli kod nastojnika manastira. Ponovo sam se vratio u crkvu gde mi predadu više čestitaka. Car Ruski bio je prvi, a potom otac i mila majka. (Potc. M.B.).

Od kralja krili da mu  majku proteruju iz Srbije!

      DNEVNIK tada ubedljivo najmlađeg evropskog suverena je dragocen izvor saznanja o političkim prilikama na dvoru, posle uklanjanja kraljice majke, Natalije Obrenović, iz javnog života. (Da ne bude zabune: ne još njenog uklanjanja iz Srbije, kasnijim svirepim proterivanjem).

      Jedva posle mog velikog navaljivanja dozvolili su mi da svoju mater vidim. (Potc. M.B.). Nikad nisam u sebi osećao tako jaku detinjsku ljubav kao tad. Tako se osećam ostavljen i ma da sam jako učenjem opterećen, vrlo su mi često misli kod mojih roditelja a naročito razmišljam više puta o sudbini njihovoj. Danas, kad sam se s majkom sastao, tako me obuhvati bol kad videh suze koje ne mogu zaustaviti. Sirota, mnogo je pretrpela. Pa opet i danas sumnjaju na moju mater da me ona savetuje da oca gonim. O, to samo oni govore koji moju mater ne poznaju. Nikad nije ona ni reči o ocu mi govorila, kao i obratno, što mi ni otac nikad o njoj govorio nije.     

     O kasnijem progonu kraljice Natalije iz Srbije, iz zapisa njenog maloletnog sina saznajemo:

     Palo mi je u oči da se nisam već tri dana izvezao. Na moja pitanja odgovarali su mi da u varoši vlada epidemija i iz tog uzroka da se moralo izvoženje obustaviti. Ja sam ovome verovao. Sa sokaka čula se vanredna larma, mnoga svetina išla je gore dole ispred konaka. 

      Tražio sam od mojih učitelja ađutanata da me o ovim izvanrednostima izveste, i svaki mi je odgovarao da ne zna uzrok ovom metežu. Svi su me bili ostavili i sam je jedini major Mašin bio kraj mene. Na moju veliku molbu g. Mašin mi je kazao da moju majku gone iz Beograda. 

     Tražiću zadovoljenja i osvetiću se onima koji su tebi, majko, i meni tu sramotu naneli. Kad već ne dozvoljavaju da je samnom, onda bar neka je ostave u Beogradu. Ah, sad tek osećam da sam maloljetan. Sad razumem svoju okolinu u kojoj je najbolji g. Mašin kome ću ja za njegovu ispovest do smrti biti blagodaran.

Utisci deteta kralja na dvorovima Rusije i Austro-Ugarske

      KOLIKO su se detinjski utisci sa prijema na carskim dvorovima Rusije i Austro-Ugarske, u svesti srpskog monarha ukorenili kao diplomatski i uopšte vladarski  putokaz u vremenu njegove kasnije biološke i političke zrelosti? O tome će, sasvim sigurno, biti različitih tumačenja. Kako god bilo, ti njegovi najvažniji utisci, prema sadržaju dnevnika, glase ovako.

      Mnogo sam lepoga čuo i čitao o Rusiji i mome obljubljenome kumu caru Aleksandru. Mene je iznenadio doček i basnoslovan sjaj dočeka i svečanosti. Prijem je tako odmeren i hladan bio. (Potc. M.B.). Car i carević istina su bili spram mene ljubazni, ali sam sa njihova lica mogao čitati da su me sa nekakve visine posmatrali.

      Posle nedelju dana prispeli smo u Beč, posle odmora u Išlu, gde me je Franc Josif sa srdačnošću očinskom zagrlio i pozdravio ljubaznim rečima. U dvoru sam svuda nailazio na lep i prijateqski doček bez ikakve usiljenosti. 

      Kad sravnim prvi i ovaj doček, moram priznati da je kod Rusa bio veći i veljeljepniji, a u Išlu srdačniji i on me je tako očarao da ga neću nikad zaboraviti.

KRALJEV DNEVNIK ČITALI NA PREVARU

REGENT Ristić i kraljev tutor Krstić dokopali su se tajnovitog dnevnika mladog kralja na prevaru, po dojavi jednog kraljevog ađutanta da „on nešto piše i krije od svih“.  Posle te dojave, a po regentovom uputstvu, izveli su manipulaciju: kralja pubertetliju su izvezli u lov, u Košutnjak, dok je onaj ađutant, simulirajući bolest, ostao u dvoru, kako bi kraljev pisaći sto otključao kalauzom. Našao je njegov dnevnik – u somot povezanu knjižicu pod imenom „Spomenica“ i sliku njegove majke, kraljice Natalije, tada već prognane iz Srbije.

fotografije: Edicija MRTK „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“