Kako bi izgledao svet bez motornog saobraćaja na jedan dan?

Svetski dan bez automobila, obeležava se svakog 22. septembra od 2000. godine, pa sve do danas, a podstiče vozače da na jedan dan odustanu od svojih mehaničkih prijatelja.

Od kada je prvo vozilo izašlo na ulice 1886. godine, odnos prema ovim mehaničkim čudima se menjao kroz vreme.

Danas, sa preko milijardu motornih vozila na putevima širom sveta, ponekad se čini kao da ne možemo izbeći zagađenje, buku i opasnost koja je sa njima došla.

Jedan dan u godini se odvaja za pokušaj izbegavanja korišćenja automobile, te vožnje bicikla, pešačenje ili korišćenje javnog prevoza.

Iako je to samo jedan dan, Dan bez automobila ima za cilj da skrene stanovnicima planete pažnju na gorući problem, podstičući ljude da manje zavise od automobila i isprobaju alternative.

Premda su automobili zgodni i nude brojne prednosti, oni takođe doprinose opasnoj količini zagađenja.

Šta znamo o zagađenju?

Da bi se razumelo zašto je Svetski dan bez automobila toliko važan, važno je razumeti zagađenje vazduha i kako vozila tome doprinose.

Zagađenje vazduha upućuje na prisustvo stranih materija u vazduhu za koje nije predviđeno da se tamo nalaze.

Takođe može rezultirati prevelikom količinom specifičnih nečistoća koje bi nam, u suprotnom, nanele štetu.
Kada vozilo sagori gorivo, ispuštaju se zagađivači koji odlaze u vazduh.

To se dešava čak i kada punimo gorivo u rezervoare.

Postoje četiri glavne vrste zagađivača koje potiču iz vozila.

Ovo uključuje čestice, koje su manji deo tečnih materija. Kada su u vazduhu, mogu izazvati oštećenje pluća kod ljudi, jer proizvode atmosfersku izmaglicu.

Takođe, postoje azotni oksidi, koji nastaju pri sagorevanju goriva zbog kiseonika i azota koji međusobno reaguju.

Ugljovodonici se takođe emituju izduvnim gasovima na automobilu. To je toksično jedinjenje ugljenika i vodonika.

Konačno, štetna materija koja je opšte poznata – ugljen-monoksid. On se emituje kada ugljenik u gorivu ne izgori u potpunosti.

Emisije iz automobila povećavaju nivo ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

Na normalnom nivou, staklenički gasovi zadržavaju deo sunčeve toplote u atmosferi i pomažu zagrevanju Zemlje.

Međutim, mnogi naučnici veruju da sagorevanje fosilnih goriva, poput benzina, uzrokuje skok nivoa stakleničkih gasova, što dovodi do globalnog zagrevanja.

Naučnici koriste sofisticirane instrumente za merenje koncentracija štetnih materija u vazduhu, ali je teško reći koliki procenat zagađenja vazduha dolazi iz automobila.

Čak i ljudi koji ne voze povećavaju zagađenje kada kupuju robu i usluge koje uključuju gorivo kada se proizvode ili isporučuju.

Procenat zagađenja vazduha izazvanim automobilima veći je u urbanim područjima, a još uvek je veći u blizini glavnih autoputeva.

Na sreću, bolje gorivo i nove tehnologije u automobilima pomažu. Američka vlada uvela je strože standarde emisije, a potrošači žele bolju efikasnost.

Prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, današnji automobili su 98 do 99 odsto čistiji za većinu zagađivača iz izduvnih gasova u poređenju sa šezdesetim.

Hibridni automobili, električni automobili i alternativna goriva i dalje će pomagati, ali veliki broj ljudi – i automobila – na putevima umanjuje ova poboljšanja.

Kada se sve ovo uzme u obzir, nije teško shvatiti zašto bi bilo korisno imati barem jedan dan godišnje u kojem nema automobila na putu.

Koje su prednosti manje upotrebe automobila?

Svetski dan bez automobila takođe je koristan u smislu promocije drugih vidova prevoza, poput biciklizma.

Bicikli pružaju čitav niz prednosti koje mnogi ne uviđaju dok razmišljaju o kupovini.

Pre svega, predstavljaju odličan način da se obrati pažnja na i obezbedi neka vrsta fizičke aktivnosti.

Danas postaje sve teže voditi računa o sebi, jer se većina aktivnosti vrti oko sedenja u zatvorenom.

Umesto toga, menjajući automobil biciklom kada putujete na posao, na primer, pored vežbanja, dodaje se i izloženost svežem vazduhu u dnevnu rutinu.

Vežbanje nije jedina korist koja se može postići vožnjom bicikla.

Deca, na primer, na taj način mogu da razviju ključna područja veština kao što su koordinacija, ravnoteža i koncentracija.

Postoje studije i mišljenja da vožnja bicikla, kod dece, direktno utiče i na razvijanje samopouzdanja. To je nešto što će poneti sa sobom u druge elemente svog života, poput stvaranja prijatelja, rada u školi i isprobavanja novih izazova.

Ceo tekst OVDE