Kako nam samo sada 20 i nešto godina kasnije, romantično i nekako, fer, deluju sve one lokalne blokade puteva u našem kraju, ali i odlasci na miting, odnosno, kontramiting, u zavisnosti ko je čiji dres nosio.

Glavne seoske raskrsnice i, prema ličnom nahodjenju i proceni, glavne saobraćajnice ka centru Pranjana, tada su blokirali, uglavnom, oni koji su bili za smenu onih koje danas tako svesrdno, pa i ostrašćeno brane.

Šta se desilo u medjuvremenu, pa su socijalisti i nekada prozapadno orjentisani gradjani, sada stali u „jednu kolonu“, pa napadaju sve one koji bi samo da žive dostojno svoje dane pod kapom nebeskom? I, koja je to sila koja „vlada“ pojedinim glavama, pa im je, ja se nadam, samo inat, preči nego da neko drugi bude u pravu ako kaže da nam se sprema katastrofa?

Zar je neko bolesno idolopoklonstvo preče od komšija, prijatelja, kumova, rodjaka? Takodje, ako smo pre dve i više decenija, bili samo „domaći izdajnici“, sada smo već oguglali na priče da smo „ološ, neradnici i kreteni“, ali, ovih dana dobismo i karakteristike za „antiputare“ i „antiaerodromce“.

Šta su, onda, oni koji daju takve ocene? Putari i aerodromci? Putari, u redu, znamo šta su ali šta su za Boga „aerodromci“? Takodje, saznadosmo da je jednosatna mirna blokada saobraćajnica „čist fašizam“. Šta je, onda, gaženje sopstvenog naroda bagerom? Antifašizam? Tjenanmen, sedi, jedan!!!

Šta je udaranje mirnog naroda čekićom, motkama i palicama? Reklama za „Škodu“? Udaranje golorukog naroda i bacanje preko ograde? Humanizam i renesansa? Za sve to vreme, kao da je sve u najboljem redu, održava se, neka vrsta kontramitinga.

Pevaju se pesme, jedu sendviči, a izgleda i da se sa vode prešlo na neke druge tekućine. U zatvorenom se ljudi tiskaju, e da bi neko pokazao svoju moć, ne poštuju se mere koje je doneo „čuveni“ Krizni štab, ali, izgleda da je to samo za odredjenu grupu ljudi.

Izgleda da nas, ipak, ima „raznih“. Neki su privilegovani, a neki… paaa, baš i nismo. Inače, kažu, okidač za sve dogadjaje je donošenje Zakona o eksproprijaciji.

Kako batina ima dva kraja, možda će ovaj zakon najviše pogoditi upravo one koji su ga doneli, jer, nikad se ne zna da li će se, za koji mesec, neka od njihovih kuća, vila, stanova, vikendica… svideti nekome od naroda, koji će to „otkupiti po poštenoj ceni“. Uostalom, i Dedinje je tako naseljeno…

 

Goran Trifunović