Putinova agresija na Ukrajinu još jednom dokazuje dvoličnost i licemerje u svetskoj politici, ali odlično odslikava i nezrelost i podeljenost srpskog društva, nedostatak suštinskog elementranog obrazovanja i zatucanost velikog dela populacije.

Zapadni mediji i vodeći političari EU i SAD, nedeljama pred rusku invaziju su upozoravali na gomilanje trupa i predstojeći napad. Ili je bila klasična propaganda, ili su obaveštajno “izbušili” ruske službe i imali pouzdane informacije. Ako su delovali propagandno, uspeli su da isprovociraju Rusiju, ako su imali informacije, pokazalo se da su njihove službe još uvek superiornije od Putinovih.

Putin i ruski zvaničnici su, sa druge strane, negirali da pripremaju akciju. Ili su stvarno tako mislili, pa su na kraju isprovocirani, ili su lagali.

Utvrđivaće se okolnosti i detalji decenijama, baviće se time političari, novinari, istoričari. Istina je, kao i uvek, negde između.

Uglavnom, Putin je pokrenuo akciju, suprotnu međunarodnom pravu, i bez odluke UN. U Ukrajini, kao što to uvek i biva, stradaju i vojnici, ali i nedužni civili, stari i nemoćni, deca, životinje…Stradaju i ruski vojnici, od kojih mnogi, sasvim sigurno, ne žele u taj rat.

Zapadna propaganda, kao i uvek, već nakon sat vremena je Putina i Rusiju je označila kao nesporne krivce, prećutkujući da je godinama predano radila da isprovocira Ruse. Putinova propaganda je, kao i uvek, prećutkujući da je pitanju vojna akcija suprotna međunarodnom pravu, propovedala “denacifikaciju” i zaštitu ruskog naroda u Ukrajini, kao i zaštitu od, nesporno, ugrožavajućeg po Rusiju, širenja NATO i dolaska na same njene granice. Na zapadu je počeo lov na Ruse, pa osim pripadnika Putinovog režima i njemu bliskih oligarha, proganjaju i obične građane. Biti Rus danas, skoro da je isto što i biti Jevrejin tokom Drugog svestskog rata. Ostale su još samo žute trake, i dozvole za ubijanje.

Fejsbuk je već, suprotno svim svetskim i demokratskim normama, ali i sopstvenim pravilima, dozvolio govor mržnje prema Rusima, i pozive na nasilje i ubistva. Ruska vojska, sa druge strane, proganja obične građane Ukrajine iz svojih domaova, gradova, zemlje. Ubija im decu, roditelje, uništava im zemlju. Putinova propaganda naziva ih nacistima. Ukrajincima se uništavaju životi zbog ludila jednog režima i jednog diktatora.

Istina je, međutim, kao i obično, negde između. Pravo je na strani Ukrajine, pravda je na strani Rusije.

Putn se, očigledno, preračunao. Ostao je bez polovine deviznih rezervi, preko 300 milijardi dolara, zaplenjenih po svetu. Ostaje bez investicija, Rusija je munjevitom brzinom izopštena iz zapadne hemisfere. Ostaju joj arapske zemlje, Indija i Kina, koja će, po svemu sudeći biti najveći profiter ove situacije. Najveći gubitnik je Evropa, koja će ako ovako nastavi, biti skrajnuta iz svetskih tokova i izgubiti titulu jednog od centara moći. I Ukrajina, koja je devastirana, i kojoj će biti potrebne decenije da se oporavi.

A šta mi radimo? Država je, pod njom ne podrazumevam predsednika, koji misli da je on država, uradila najbolje moguće što je mogla. Ne uvodeći sankcije Rusiji, pažljivo je definisala svoj stav, što još pokazuje da u njenom sistemu postoje ostaci profesionalizma, koji aktuelni režim nije uspeo da uništi. Podržavajući odluku UN, konačno se vratila na pravu stranu civilizovanog sveta. Još da Dačić, Vučić & Vulin ništa naknadno ne komentarišu, bilo bi pa idealno.

Ali, ni u svetu, ni u zemlji, ne može tako. I (pro)ruski talibani, i (pro)zapadni fundamentalisti, oličeni i u zvaničnicima i političkim akterima, ali i među običnim građanima, danas traže da zauzmemo stranu. Ogroman deo domaće javnosti, nedovoljno inteligentan da prihvati da nije sve crno belo, već da postoji i milion drugih nijansi, misleći samo da je njegovo mišljene, u najvećem broju slučajeva potpuno neutemeljeno u činjenicama, jedino ispravno, agresivno forsira i nameće svoj stav, ne dopuštajući nikakav drugačiji stav. Pa tako imamo šizofreno ludilo proruske javnosti, koja daje podršku agresiji na Ukrajinu, i isto takvo ludilo prozapadne javnosti, koja poziva na mržnju prema svakom Rusu, samo zato što je Rus.

Objasniti prvima da je podrška Ruskoj agresiji isto što i podrška NATO agresiji na Srbiju pre 23 godine, a koju oni nikako ne opravdavaju, isto je što i gluvom šaptati, ili ćoravom namigivati. Objašnjavajući drugima da je njihovo pozivanje na linč i progon, samo zbog nacionalne pripadnosti, a protiv čega se oni, kao dosledno, bore, isto je što i gluvom šaptati i ćoravom namigivati.

Onom delu nacije, kod koga je ostalo još malo razuma, ostaje da ne veruje svemu što pročita, da ne reaguje na prvu loptu, da proveri i informacije iz drugih izvora a ne samo onih koje nam algoritmi društvenih mreža isporučuju u skladu sa našim interesovanjima i ubeđenjima, i da reagujemo ljudski prema svakom ko je ugrožen, na bilo koji način, bez obzira na jezik, nacionalnu, versku ili bilo kakvu drugu pripadnost. Da pomognemo i jadnom narodu Ukrajine, i jadnom narodu Rusije.

Petar Jeremić