Prizor, koji smo danas zabeležili s malog mosta preko Despotovice, izaziva dvojake utiske. Lepo je i ohrabrujuće videti čaplju na našim vodama, ali je videti ovakvu vodu – poražavajuće.

Pronašla je nešto za jelo, baš na mestu gde se iz Ivičkog potoka u reku uliva bela tečnost nama nepoznatog porekla i sastava. Imamo više nego opravdane razloge da sumnjamo u biohemijsku ispravnost ove materije, ali ne bi bilo naodmet da nadležne inspekcijske službe utvrde činjenice i o tome obaveste javnost.

Ivički potok, sa prvobitnim uređenjem za 138 miliona dinara u 2018/19. godini, i dodatnim za 7 miliona i 800 hiljada dinara početkom ove godine, uprkos kašnjenjima u odnosu na najave, konačno je dobio zadovoljavajuću formu, ali to nam ništa ne vredi dok u njega i dalje svašta bacamo i ispuštamo. S druge strane, uređenje korita Despotovice, započeto prošlog leta, nasipanjem jednog dela leve obale rizlom radi lakšeg prilaza i rada mašina, na tome je i ostalo.

Predsednik opštine, Dejan Kovačević, tada je izjavio da Milanovac nema novca da toliko izdvoji samo za ovaj projekat (oko 300 milona dinara), ali da će se potruditi da ga dobiju iz republičke kase. Još ne znamo dokle se s tim stiglo, ali znamo da je od tad uveliko prošlo dovoljno vremena da kroz nasuti deo iznikne nova trava. Da se vratimo glavnoj temi: čaplje će – da li na sreću ili na žalost, možda i evoluirati kako bi opstale u ovakvim uslovima, ali naša kolektivna svest o brizi za vlastito prirodno okruženje, očito u praksi ne pokazuje ni elementarnu tendenciju da evoluira.

M.Mijatović/GMInfo.rs

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.