Odbornica opozicionog pokreta (PSOGM – Milisav Mirković) u Skupštini opštine Gornji Milanovac i lekarka, odnedavno u penziji, Dragica Topalović, javnosti prenosi svoje utiske (ili saznanja) o načinima na koje, prema njenim tvrdnjama, fukcionišu delovi zdravstvenog sistema u opštini, a koje smatra negativnim trendom, odnosno posledicama, kako navodi, loše organizacije i lošeg planiranja u ovom sektoru. U svom javnom dopisu, koji prenosimo, dr Topalović kaže:

„Ceo radni vek sam provela u milanovačkom zdravstvu. Znam dobro koje su mu prednosti i mane. Bilo je uspona i padova, dobrih i loših trenutaka. Sve je to bilo skopčano sa opštom situacijom u društvu. Generalno, od kada sam počela da radim, pa sve do penzije, stalno smo bili u nekoj krizi. Međutim, naše zdravstvo je uvek bilo pažljivo tretirano od strane lokalnih vlasti u uvek je išlo napred. Nekad brže, nekad sporije. Zavisilo je od toga koliko je bilo para, po onoj narodnoj – koliko para toliko muzike.

Poslednjih godina, međutim, dešava se nešto neobično. Ulažu se velike pare, tako se bar kaže, a rezultata nema, ili su prilično slabi. Jednostavno, nisu proporcionalni sredstvima koja se ulažu. Kada ovo kažem mislim pre svega na utisak koji pacijenti imaju i na stepen njihovog zadovoljstva uslugama koje dobijaju u milanovačkom zdravstvu.

Zaista bi mi bilo teško da nabrojim na šta mi se sve pacijenti svakodnevno žale. Najčešće je to, naravno, predugo čekanje, izbor izabranog lekara, nedostatak termina za specijalistički pregled i slično. Ima, međutim, nešto što je specifično za Milanovac i čega verujem da nema nigde na kugli zemaljskoj. Radi se o tome da sestre kontrolišu lekare i da one odlučju da li je nešto potrebno uraditi ili ne. Navešću i konkretan primer.

Prilikom preventivnog pregleda, lekar opšte prakse da da pacijent stariji od 60 godina uradi PSA marker pri analizi krvi, kako bi proverio prostatu. To je jedna rutinska preventivna analiza koja predstavlja standard za muškarce starije od 50 godina. Medjutim, sestra koja vadi krv traži od njega da joj pokaže izveštaj lekara specijaliste urologa koji je to naložio. Dakle, uput lekara opšte prakse kontroliše sestra u laboratoriji. Naravno, njoj je to neko naredio da tako radi.

A šta ovo praktično znači. Lekar opšte prakse treba svakog pacijenta prvo da pošalje urologu bez ikakvih analiza (ili samo sa običnom analizom mokraće), pa da on odredi šta treba da se uradi. Taj pacijent sada treba ponovo da se javi lekaru opšte prakse za uput i da ponovo vadi krv. Sa dobijenim rezultatom mora opet da se javi lekaru opšte prakse i da zakaže pregled kod urologa. Zbog ovog i ovakvog šetanja pacijenata, koji se nepotrebno više puta javljaju lekaru opšte prakse i nekom specijalisti, imamo velika čekanja, gužve po hodnicima i nedostatak termina za zakazivanje specijalističkih pregleda.

Jasno je da na gužve i čekanja utiču različiti faktori, ali sam ubeđena da je loša organizacija rada u zdravstvenim ustanovama najvažniji. Ona utiče i na kvarenje međuljudskih odnosa, što u kombinaciji sa hroničnim nedostatkom lekara, stvara jednu veoma lošu radnu atmosferu. Dom zdravlja je dobio akreditaciju, ali se u suštini ništa nije promenilo. On je najbolji primer loše organizacije rada i lošeg planiranja, kako materijalno-tehničkih sredstava, tako i ljudskih resursa.

Lekari Doma zdravlja su pretvoreni u administrativne radnike koji najveći deo svog radnog vremena troše na kucanje na računaru i na traženje termina za zakazivanje specijalističkih pregleda. Razgovor sa pacijentom je postao njihova drugorazredna aktivnost. Ništa se ne radi na tome da lekar bude stvarno lekar i da mu se omogući maksimalna posvećenost pacijentu. To, naravno, podrazumeva i slobodu u radu i jednu prostu stvar: da se  zna ko je lekar, ko medicinska sestra, a ko administrativni radnik.“*

dr Dragica Topalović,  odbornik SO G. Milanovac (PSOGM – Milisav Mirković)

*Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije GMinfo.

GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!