Izveštaji posmatrača izbora u Srbiji neretko su puni tvrdnji o nepravilnostima tokom predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora.

Najčešće pominjane nepravilnosti su, kako navodi RSE: vođenje paralelnih evidencija unutar i oko biračkih mesta, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače i kupovina glasova.

Vođenje paralelnih evidencija – Paralelne evidencije podrazumevaju paralelne biračke spiskove koje koriste neovlašćena lica za kontrolu glasanja, navodi RSE. Tako stranke kontrolišu ko je i za koga glasao.

Kupovina glasova, kako navodi CRTA, može biti direktna – kada se biračima nudi novac ili druga vrsta nadoknade za glas na izborima, ili indirektna – kada političke stranke i koalicije organizuju besplatne lekarske preglede, izlete, dele humanitarnu pomoć.

Pritisci na birače mogu biti, navodi CRTA, pretnje gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem kako bi glasali za određenu listu, prisustvovali stranačkom mitingu, dali donaciju stranci…

Zloupotreba javne funkcije (funkcionerska kampanja) – ako javni funkcioneri, pred izbore, zasluge za projekte koji se finansiraju novcem građana pripisuju svojim političkim strankama ili na drugi način pozivaju građane da glasaju za određenog kandidata ili listu.

Zloupotreba javnih resursa – ako javni funkcioneri koriste službene automobile javnih institucija da bi se dovezli na neki skup svoje stranke, ako posećuju stranačke događaje u toku radnog vremena kada ne bi trebalo da rade za partijske, nego za javne interese, ako angažuju zaposlene u institucijama ili javnim preduzećima kojim rukovode da u radno vreme raznose stranačke promotivne materijale i rade druge poslove za stranku ili koriste svojinu državnih ustanova i javnih preduzeća za potrebe partija.

Govor mržnje – tokom izborne kampanje ne bi smelo da poziva na diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema bilo kom čoveku ili grupi ljudi, uz bilo kakvo obrazloženje, a posebno ne na osnovu ličnih svojstava kao što su: rasa, nacionalna ili etnička pripadnost, veroispovest, jezik, pol, rod, seksualna orijentacija, društvena klasa i poreklo…

CRTA na svom sajtu poziva građane da na mejl prijavi@crta.rs ili na broj 063/591-585 prijave nepravilnosti u izbornom procesu.

Prijave se mogu podneti i RIK, Agenciji za sprečavanje korupcije, MUP…

U Vodiču za zaštitu izbornog prava, koji je objavio CeSID, navodi se da je izborno pravo „opšte, jednako i neposredno“.

„Ostvaruje se tajnim glasanjem. Niko ne može znati za koga ste glasali, niti ima pravo da vas o tome pita ili da od vas traži da glasate javno. Ove principe vam garantuju zakoni, a štite nadležni organi koji sprovode i kontrolišu izborni proces“, dodaje se.

Na podnošenje prigovora u izbornom procesu, navodi se, pravo imaju birači, kao i kandidati i podnosioci izbornih lista.

CeSID osnove za prigovore grupiše u tri kategorije – nepravilnosti u vezi sa glasanjem, zloupotreba javnih resursa i neregularnosti u finansiranju kampanje, kao i krivična dela.

U nepravilnosti u vezi sa glasanjem, između ostalog, spadaju – prisustvo propagandnog matrijala na biračkom mestu ili u krugu od 50 metara od biračkog mesta, glasanje van biračkog mesta bez potvrde o pravu na to, glasanje bez isprave za dokazivanje identiteta, nezaokruživanje imena birača u biračkom spisku ili zaokruživanje imena drugog birača, uticanje članova biračkog odbora ili trećih lica na biračev izbor, nepostojanje kontrolnog listića u glasačkoj kutiji, višak listića u kutiji, prisustvo pripadnika policije na biračkom mestu bez poziva predsednika biračkog odbora.

U Vodiču se navodi i da, ukoliko neko primeti neku od navedenih neregularnosti, treba da traži od članova biračkih odbora da to unesu u Zapisnik o radu biračkog odbora.

Zloupotreba javnih resursa i neregularnosti u finansiranju kampanje podrazumeva zloupotrebu javnih resursa, javnih događaja ili zvaničnih sastanaka funkcionera u svrhu promocije političkih partija ili izbornih programa, korišćenje resursa javnih preduzeća (prostorija, vozila ili opreme na nezakonit način), učešće u izbornoj kampanji ili promocija političkih partija ili izbornih programa tokom radnog vremena funkcionera, vršenje pritiska na zaposlene u javnim preduzećima da glasaju na određeni način, nepodnošenje finansijskih izveštaja o troškovima kampanje u predviđenim rokovima.

Krivična dela su: povreda prava glasanja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba prava glasanja, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, sprečavanje održavanja glasanja, povreda tajnosti glasanja, falsifikovanje rezultata glasanja i uništavanje dokumenata o glasanju.

CeSID u svom Vodiču navodi i rokove za podnošenje prigovora.

Za nepravilnosti u vezi sa glasanjem na lokalnim izborima – 24h od isteka kalendarskog dana u kome je učinjena nepravilnost.

Za nepravilnosti u vezi sa glasanjem na nacionalnim izborima – 24h od momenta kad je učinjena nepravilnost.

Za zloupotrebu javnih resursa i neregularnosti u finansiranju kampanje – čim se uoči nepravilnost ili prekršaj.

Za krivična dela – čim se uoči.

Kome se podnose prigovori?

Ukoliko su u pitanju nepravilnosti u vezi sa glasanjem na lokalnim izborima – Lokalnoj izbornoj komisiji.

Za nepravilnosti u vezi sa glasanjem na nacionalnim ziborima – Republičkoj izbornoj komisiji.

Za zloupotrebu javnih resursa i neregularnosti u finansiranju kampanje – Agenciji za sprečavanje korupcije.

Za krivična dela adrese su – MUP i Tužilaštvo.

Kada se očekuje odluka?

I Republička izborna komisija i lokalne izborne komisije moraju odlučiti o prigovorima u roku od 48 sati od momenta prijema prigovora, nakon čega se svim stranama dostavljaju rešenja. U svakom slučaju, prilikom donošenja odluke, izborne komisije moraju da pregledaju izborni materijal koji im je dostavio birački odbor.

Agencija za sprečavanje korupcije mora da odluči u roku od pet dana od dana kada je pokrenuta procedura po službenoj dužnosti, ili od dana kada je primljena prijava.

Ukoliko je odluka nezadovoljavajuća, može se uložiti žalba – za šta je nadležan Upravni sud.

Izvor: N1